ШТА ТО ФАЛИ ПАТИКАМА? Потрошачи у Србији убедљиво највише примедаба имају на квалитет обуће
Жалбе су превазишле сва очекивања!
Удружења за заштиту потрошача последњих месеци бележе пораст броја приговора купаца који се жале на лош квалитет обуће. Овај производ је иначе најчешћи предмет рекламација и према статистичким подацима.
Свака четврта примедба на квалитет робе лане односила се на патике и ципеле.
Последњи подаци обједињени у Извештају о раду Националног регистра потрошачких приговора за 2019. годину, који је у надлежности Министарства трговине, показују да се од укупно 26.532 потрошачка приговора, чак 6.229 односило на обућу. Њихов број је дуплиран у односу на 2016. годину, када је било 3.301 рекламација.
Потрошачи се најчешће суочавају са проблемом да се после краћег ношења обућа одлепи, да ципели напукне ђон или да се патика рашије по шавовима.
- У таквим случајевима купци су, у складу са Законом о заштити потрошача, изјављивали рекламације трговцима, које су најчешће одбијане уз образложење да су оштећења настала због механичког оштећења на обући проузрокавано неправилним коришћењем - наводе у Извештају.
- Уочен је проблем да трговци не пружају предуговорне информације потрошачима у којим условима и за које намене се може носити обућа, за спорт, за шетњу или за суво време.
Саша Филиповић, директор Сектора за текстил и кожу у "Југоинспекту", каже да се око 70 одсто од укупног броја рекламација обуће сматра оправданим.
- Стручна мишљења која издаје "Југоинспект Београд" у вези са рекламираним производима, базирана су на контролисању достављених производа, испитивању нових неупотребљених узорака, те знању и искуству техничких лица, која су специјализована за текстилне и кожне производе и обућу - објашњава Филиповић. - Приликом спровођења ових поступака користи се специфична опрема чија је функција да симулира употребу обуће према предвиђеним условима и омогући увид у понашање производа током експлоатације.
Филиповић напомиње да се, према важећој регулативи, купопродаја робе сматра уговорним односом између продавца и купца робе из којег произлазе права и обавезе за обе поменуте стране.
- Сви спорови, укључујући и рекламацију робе, решавају се договором између продавца и купца или, у случајевима када договор није могућ, према одлуци надлежног суда - објашњава Филиповић. - Све организације или појединци који у поступку решавања рекламација учествују као треће лице, контролне куће, удружења и медијатори, немају овлашћења и објективно нису у могућности да доносе коначне одлуке о решавању спорова, већ то, у крајњој инстанци, може донети једино и искључиво надлежни суд. Решења и налази из наших докумената нису обавезујући при коначном решавању спора.
Филиповић напомиње да стручна мишљења, у највећем броју случајева, не служе да констатују саобразност или несаобразност контролисаног производа у односу на одредбе Закона о заштити потрошача. По његовим речима, ово питање најчешће уопште није спорно, будући да се ради о производима који су рекламирани услед насталих оштећења, уочених грешака и других неусаглашености.
- Стручна мишљења која дајемо служе да пруже додатне информације о узроцима настанка оштећења, грешака и осталих функционално-естетских и других несаобразности рекламираних производа као и да буду смернице у поступку решавања рекламација и постизања договора између продавца и купца робе - наводи директор Сектора за текстил и кожу.
- Процедура утврђивања узрока несаобразности неретко, али не у сваком случају, подразумева испитивање нових, некоришћених узорака истог рекламираног артикла како би се добио увид у понашање новог производа након примењеног поступка одржавања или предвиђене употребе коју је пројектовао и декларисао произвођач. Тако је, на пример, симулацијом експлоатације новог узорка обуће на одговарајућем уређају и накнадним контролисањем, могуће са прихватљивим нивоом поузданости утврдити да постоји системска грешка у производњи датог артикла и да је за несаобразност одговоран произвођач, односно да је рекламација купца оправдана.
