Шта се дешава са имовином Југославије: Још Тито и Хајле Селасије договорили, али постоји ПРОБЛЕМ

Детаљним упоређивањем архива и докумената која сведоче о власништву са стањем на терену дипломатске имовине, доишло се до шокантног сазнања.

Наиме, испоставило се да десетак објеката, који се по споразуму о сукцесији воде као наслеђе старе Југославије, или више није наше или је узурпирано, пишу данашње "Вечерње новости". 

Пример је зграда у Велингтону, која се налази на списку дипломатских некретнина које треба да се разделе између држава наследница СФРЈ, али она не постоји. 

- У Велингтону објекта, једноставно, нема. Добили смо потврде о томе, а у нашим књигама је уписан као постојећи - прича представник Србије у Мешовитом комитету за сукцесију Вељко Одаловић. 

Србија ће бити НАЈАТРАКТИВНИЈА ЗЕМЉА у региону за улагање, али мораћемо да УВОЗИМО РАДНИКЕ

Он додаје да сличних случајева има и у Конгу, Судану и Централноафричкој Републици, док на другој страни постоје објекти, који постоје, али за њих нема папира који доказују да припадају СФРЈ. 

- Сви ови случајеви оптерећују посао деобе дипломатских некретнина, од којих је 51 остала нераспоређена. Наш предлог је да се непостојећи објекти избришу са листе оних који треба да се разделе, да нико од држава наследница не би очекивала нешто што није реално - каже Одаловић. 

Лист пише да ће посебан изазов пред Мешовитим комитетом бити велики дипломатски комплекси, попут оних у Москви, Адис Абеби, Њу Делхију и Бразилији. 

Питање је, међутим, да ли би се стандарди НАТО испречили дељењу појединих амбасада. 

То би било посебно проблематично у Москви и Њу Делхију. Комплекс амбасаде је изграђен на основу споразума, тако што је Југославија добила земљиште у Москви, а Совјетски савез парцелу у Делиградској улици у Београду, са обавезом да се на њима изграде амбасаде и забраном да се то земљиште продаје. Сличан аранжман биио је и са Индијом. 

- За та два објекта немамо решење, јер Србија не пристаје да реципроцитет, који смо ми успоставили, сада користе сви сукцесори на објектима у Русији и Индији - каже Одаловић. 

Он додаје да ће за Њу Делхи наша земља осталим наследницима предложити да се уважи "наше давање" како би Србија добила једну целину у комплексу, док би остатак могао да задовољи све земље сукцесоре. 

Има наде за дужнике: Врховни суд донео пресуду о кредиту у швајцарцима која је ПРЕСЕДАН

Што се тиче Москве, Србија би могла да обештети четири сукцесора, а да не задржи објекат, који није у најсјајнијем стању, јер прокишњава, а да би се он, ако се постигне договор, касније реновирао.

За некретнину у Етиопији недостаје документ који потврђује власништво, иако су договор о размени објекта својевремено постигли Јосип Броз Тито и цар Хајле Селасије.

- Ми смо Етиопији дали један објекат у Београду на коришћење и сада са осталим сукцесорима треба да видимо како да решимо овај проблем. У Бразилији је амбасада толико велика да би могле да је користе све земље наследнице према процентима који им припадају по споразуму о сукцесији. О томе, можда, успемо да се договоримо на састанку у Београду - рекао је Одаловић.