Студирати на два факултета истовремено није немогуће: Овај младић положи и ОСАМ испита у једном року

Ђорђе Гајић је пре три и по године уписао Економски и Факултет организационих наука у Београду, а пре десетак дана је добио и прву диплому.

Овај Крушевљанин ускоро пуни 22 године, а већ је дипломирао на Економском факултету, на смеру финансије, банкарство и осигурање, а приводи крају и студије менаџмента на ФОН-у.

Како каже, жеља му је била да широко знање које се стиче на Економском факултету проба да примени на неком практичнијем нивоу, што се надао да ће му ФОН омогућити.

РАК ВРЕБА ИЗ СУПЕРМАКЕТА: Индустријски прерађена храна повећава ризик од канцера, тврде научници

Са више од 60 оцена уписаних у неки од два индекса, он је у просеку, од почетка студија, сваког месеца положио бар по неки испит. Слушајући његове приче о томе како је по року полагао и до осам испита, али и како је успевао да истовремено излази, путује и дружи се, сви студенти који се жале на много обавеза, могли би само да се постиде.

- Кључна је добра организација, поготово у време испитних рокова, када бих један месец посветио испитима са Економског, а следећег бих се усресредио на ФОН. Гледао сам да излазим на што више испита, било је ту и падања, дешавало се и да ми знања са једног факултета значе и на другом, али никад нисам мешао градиво – прича Ђорђе, који је, и поред тога што није јурио просек, дипломирао са оценом већом од осам.

Овај насмејани и амбициозни младић, заправо је уписао три факултета – поред Економског и ФОН-а, он је упао и на Бокони, факултет за економију и финансије у Милану, од којег је потом одустао. Ипак, његова одлука да се опроба као двоструки студент у породици није била велико изненађење.

КРЕНУЛЕ ИНСПЕКЦИЈЕ: Станари, ово су КАЗНЕ ако се нисте регистровали

- Старија сестра истовремено студира Економски и Филолошки, што је за мене деловало као изазов. Она ми је била од велике помоћи од кад сам се доселио  у Београд, њена искуства су ми значила да се боље снађем на факултету, али и у граду, са превозом, кувањем – прича с поносом Ђорђе.

И поред тога што му је деловало да она са лакоћом усклађује своје обавезе, Ђорђе признаје да је у почетку страховао да ли ће и он успети.

ЕУ ударила на "Фејсбук" и "Твитер": Побољшајте заштиту приватности корисника

- Приоритет ми је од почетка био Економски факултет, али сам већ после неколико недеља видео да могу да постигнем оба. Проценио сам која предавања и вежбе су ми кориснији, али се дешавало и да у истом дану јурим са једног на други факултет. Можда ми је, као савршеном гимназијалцу, највећи страх био да ли ће ми се економија, коју сам толико желео да упишем, свидети. Сада, када бих вратио време, не бих знао који смер пре да упишем, поготово сада када уводе и нова три, од којих је један по програму Лондонске школе економије – каже Ђорђе.

Овај младић се тренутно припрема за универзални испит за мастер студије у иностранству ГМАТ, држи припремне часове за квантитативни део овог испита, а стиже и да ради преко интернета.

- Преко Центра за сарадњу са привредом на Економском факултету сада тражим праксу у некој консалтинг фирми, јер бих волео да прво видим како у стварном свету изгледа све оно о чему сам учио. Надам се да ће ми мастер студије у иностранству бити пут до доброг запослења – каже Ђорђе.

Као прави економиста и менаџер, већ има и дугорочан план:

- Волео бих да се по завршетку мастер студија вратим у Србију, да знања и искуства која тамо стекнем искористим да се опробам као предузетник – прича Ђорђе.

РОБОТИ замењују портире: Зову послугу у хотелима, такси, резервишу ресторане...

Ђорђе се наставку школовања у иностранству радује и због могућности упоређивања са условима у Србији.

- Сматрам да студирање у Србији има великих предности, јер је код нас образовање много повољније. Такође, факултети попут Економског нуде добре могућности најбољим студентима, од тога да не плаћају књиге, да добијају препоруке како би могли да иду на праксу у добрим фирмама, а само знање које се стиче је доста широко. С друге стране, на западу образовање није баш доступно свима, а студије су усмерене углавном на уске области, што је одлично за мастер, али не и за основне студије.