"СВАКО КО ТО РАДИ ЈЕ У СИВОЈ ЗОНИ" Да ли продавци половне одеће треба да плаћају порез?
Карантин је многе натерао да почну да се баве онлајн трговином.
Време пандемије убрзало је бизнис продаје половне одеће и обуће путем друштвених мрежа. Сваког дана ничу нове и нове групе који се баве овим послом.
- Радила сам у цвећари, која је већ у марту прошле године затворена. Нисам имала други посао, па сам искористила велики број познанстава међу женама да им понудим да продају своје ствари посебно оне фирмиране, као и одећу и обућу своје деце коју они прерасту, а остане скоро нова, преко мене - каже за Невена Мачкотић из Београда и додаје да се посао за свега неколико месеци озбиљно развио.
ВАРАЈУ НАС НА СВАКОМ КОРАКУ? У Србији се мед меша и смањује му се квалитет, Европа жели да интервенише
ПОЗНАТО КАДА ЋЕ СЕ БЕОГРАЂАНИ ВОЗИТИ МЕТРООМ: Завршен важан састанак, ускоро почиње изградња
ВЕЛИКА ПОПУЛАРНОСТ СРПСКИХ ПЛАНИНА: Копаоник домаћин такмичења, велика улагања у зимски туризам
На питање да ли је пријавила држави да је почела да се бави овом врстом делатности, с обзиром да по том основу може да остварује социјално и пензионо осигурање, Мачкотић истиче да није, нити је о томе размишљала.
Каже и да познаје неколико колегиница које се у последње време баве сличним делатностима, али да све верују да нити та продаја подлеже било каквим наметима државе, нити се то може назвати "правим послом", који треба бити пријављен.
Порески стручњаци, међутим, наглашавају да треба разликовати продају сопствених ствари "од случаја до случаја", од перманентног бављења овим активностима.
- Онај ко купује одећу и обућу од других, а затим је продаје даље, било то путем друштвених мрежа или на било који други начин, ако нема регистровану делатност, налази се у сивој зони и практично бави нелегалном трговином - објашњава порески стручњак Ђерђ Пап и напомиње да ове ситуације треба разликовати од оних када неко лице продаје своју половну одећу и обућу од оних који практично врше делатност, а да се за исту нису регистровали.
- Свако ко продаје своје ствари требао би да има доказ о власништву, обично рачун за купљену робу. Међутим, грађани такве рачуне ретко чувају, али је јасно да ако неко прометује велику количину да то није сигурно само његово. Све је ствар фактичког питања који се утврђује у поступку * наглашава Пап.
Уколико се, ипак, бави продајом у виду сталне активности, односно сакупља одређене ствари како би их даље продавао, тај приход је предмет опорезивања порезом на доходак грађана, по пореској стопи од 20 одсто уз признавање нормираних трошкова у висини од 20 процената.
Може тражити и да му се признају стварни трошкови набавке одеће, ако му је маржа мања од 80 одсто.
На опорезив приход који грађанин оствари по основу обављања наведене продаје, плаћају и сви припадајући доприноси – односно допринос за ПИО по стопи од 25,5 одсто и допринос за здравствено осигурање по стопи од 10,3 процента.
Напомињу и да, уколико наведени продавци половне одеће и обуће путем друштвених мрежа, имају већ здравствено осигурање по другом основу, на опорезив приход се, поред пореза, обрачунава и плаћа само допринос за ПИО.
