СВЕ ЧЕШЋЕ ПИТАЊЕ КОЈЕ СЕ ПРОВЛАЧИ, А ГРАЂАНИ ЖЕЛЕ ОДГОВОР: Колика нам следује плата током ковид боловања?
Досадашња пракса показује велику разлику између јавног и приватног сектора
Корона бројке поново расту и поново је све чешће питање колика нам следује плата током "ковид боловања", како је то питање регулисано данас и има ли промена у односу на пре годину дана.
Стручњак објашњава: Ово је важно да знате ПРЕ СВАКОГ ПУТОВАЊА! Не крећите на пут НЕСПРЕМНИ!
НЕ МОРА САМО ЦРНО - БЕЛО, ПОСТОЈИ И ОВАКВА ПОДЕЛА: "Не морају сви запослени да буду вакцинисани, они који нису нека носе маске"
Досадашња пракса показује велику разлику између јавног и приватног сектора, али и међу приватницима. Практично, сви који раде код државе, њих око 600.000, могли су и могу да рачунају на 100 одсто плаћено боловање.
У приватном сектору, међутим, пракса свих претходних месеци, али и у моментима када су корона бројке биле у "пику", разликовала се и од јавног сектора, али и од фирме до фирме. Велики број послодаваца смањивали су плату током боловања због короне за 35 одсто. Било је и оних који зараду нису смањивали и који су то правило примењивали на све запослене, а било је и послодаваца који су о томе одлучивали посебно за сваког радника.
У Министарству рада и социјалне политике, кажу да је боловање регулисано Законом о здравственој заштити, а када је у питању корона, додаје се и Закон о о заштити становништва од заразних болести.
Препорука Владе истовремено гласи да се запосленима који су на боловању због вируса корона исплаћује цела плата. И то све у преводу значи да је одлука о висини плате је на послодавцу, а препорука државе је да се запосленима на боловању исплаћује 100 одсто зараде.
Влада је препоручила послодавцима и да промене своја акта, а како би запосленима који привремено одсуствују са рада због ковида, мера изолације или самоизолације, била исплаћивана цела зарада.
- Закључак Владе којим је регулисана ова препорука је формално и даље на снази, али то је само препорука и не представља и обавезу за послодавца. Послодавци који желе да запосленима надокнађују 100 одсто накнаду зараде за боловање у случају да им је дијагностикован COVID-19 потребно је да то пропишу општим актом код послодавца (правилником о раду или колективним уговором код послодавца) или уговором о раду - објаснила је адвокат Ксенија Иветић Марловић, стручњак за радно право.
У противном, каже наша саговорница, "за боловање због ковида, плаћа се најмање 65 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци, а пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са Законом о раду".
Према речима Небојше Атанацковића из Уније послодаваца Србије, исплата пуне зараде услед боловања због короне није нигде званично обавезујућа, али је послодавцу дата та могућност.
- То је мање - више остављено послодавцу, али он има дату ту могућност. Зависи то и од односа послодавца и запосленог и културе понашања у конкретној фирми - каже Атанацковић.
Иначе, одсуство са рада се доказује извештајем лекара о привременој спречености за рад али може и решењем санитарног инспектора, органа надлежног за контролу прелажења државне границе, царинског органа, изводом из евиденције Министарства унутрашњих послова...
Пре неколико месеци, подсетимо било је речи и о могућности да невакцинисани, који су се заразили корона вирусом, не треба да рачунају на плаћено боловање.
Према сазнањима из Немањине 11, представници неколико надлежних министарстава и институција имали су до сада више консултативних састанака око примене ове идеје. Закључено је да правни основ за њену реализацију постоји у Закону о заштити становништва од заразних болести и да није потребно за сада да се доноси неки нови документ, односно уредба, јер је Влада априла прошле године усвојила само препоруке по којима запосленима на боловању, које је узроковано ковидом 19, се исплаћује 100 одсто зараде.
- Другим речима то није био обавезујући акт и најчешће се доследно примењивао у јавним предузећима и државној управи. И неки приватни послодавци су ове препоруке поштовали али у неким делатностиома, које су имале велике штете од пандемије, то није било исплативо за боловања до месец дана, која су ишла на њихов терет - каже Атанацковић.
Законом о раду је плата за време боловања за првих 30 дана одсуства у износу од најмање 65 одсто просечне зараде запосленог у претходних 12 месеци. Истовремено постоји могућност да се плата буде и већа, али то се регулише колективним уговором или правилником о раду и уговором о раду у самој компанији.
