СВЕ О РАДНОЈ НЕДЕЉИ ОД 40 САТИ: Ево за кога је она мит, а ко ради толико?
Неке земље се све више залажу за скраћење радног времена, али не толико у смислу смањења радних сати, колико у смислу смањења радних дана
Док многе компаније још увек строго поштују конвенционалне начине рада, пре свега када говоримо о радном времену, има и оних које су отворене за флексибилнији приступ.
ПОСКУПЕЛО УЉЕ У СРБИЈИ! Огласило се и Министарство: Како то утиче на цене осталих намирница?
У НЕКИМ ЗЕМЉАМА ЖЕНЕ ИМАЈУ ДОДАТНЕ СЛОБОДНЕ ДАНЕ СВАКОГ МЕСЕЦА: Оне их ретко користе, а кажу и из ког разлога
За субвенције у 2021. години 119,99 милијарди динара: Највећи део иде пољопривреди
Али, ако мислите да је ово време "најгоре", у контексту напорног темпа рада, морамо да вас демантујемо. Иако се људи након 40-часовне радне недеље углавном осећају уморно и исцрпљено, запослени су некада радили чак 70 сати недељно, па и више.
Истина, за многе је данас радна недеља од 40 сати - мит, јер на посао углавном стижу на време (8 или 9х), али га не напуштају у 16х или 17х. Ако у данашње време радите 40 сати недељно - онда сте срећник. Још више среће имате ако сте фриленсер и сами себе можете да организујете време, али такви су ретки.
Осим тога, стручњаци кажу да се радно време не мери само тиме када сте стигли у канцеларију или - у доба короне - када сте отворили лаптоп у раду од куће. Не, кажу да је свако јутарње или вечерње проверавање мејлова, одговарање на поруке или телефонирање зарад посла - такође део радног времена.
Пре неких 80, 90 година било је сасвим нормално радити 12, 14 или више сати. То се чак очекивало и од деце, ако су породице сиромашне или зависне од послодавца, газде имања. Ипак, сагласни смо да је таква структура свакако "сурова", јер људи нису машине, а осим тога - треба им слободно време за себе и породицу.
Све се променило 1926, када је Хенри Форд увео правило да радна недеља има 40 сати. Његово независно истраживање је показало да број радних сати не утиче битно на продуктивност, ипак, нека норма се морала поставити.
Овај "чувени број сати" ушао је коначно у закон у САД, 1938. године, али се односио само на раднике који су плаћени по сату. У данашње време, традиционално радно време се све мање цени.
Појављују се нови лидери, који размишљају "изван кутије", и које не занима колико дуго седите за компјутером, већ какви су вам активни сати, какав вам је учинак, колико доприносите расту фирме. Стручњаци су сагласни да превише рада изазива контраефекат, јер радник постаје демотивисан, уморан, незадовољан, деконцентрисан.
Ово су главни разлози зашто људи раде прековремено: не желе да иду на време кући, ако њихове колеге и даље седе у канцеларији; имају одређене рокове, често набијене, које покушавају да сустигну; у неким компанијама створена је таква култура да је прековремени рад - очекиван.
Неке земље и запослени данас траже да се радно време скрати, пре свега, у смислу да радна недеља има четири дана. Али, то би углавном значило да радите 9 или девет и по сати дневно, како бисте донекле надоместили онај "петак" или "понедељак" који не радите.
Осим тога, канцеларије данас нису исте, нуде много више могућности запосленима, тако да се осећају малтене као код куће. На послу имају мензу, собу за релаксацију, за стони фудбал или лејзи бегове за одмор. Све то чини да се радник осећа пријатно на радном месту, мада такву привилегију, свакако, има мањина.
