СВЕТСКА БАНКА ПОТВРДИЛА СУМЊЕ ЗАПАДА: Русија боље од очекиваног пребродила главни економски удар санкција, а свет клизи у рецесију
Светска банка упозорава да би због рата у Украјини глобална економија могла да склизне у рецесију 2023. године.
Предвиђа се да ће се економска активност у економијама растућих и земаља у развоју у региону Европе и централне Азије смањити за 0,2 одсто у 2022. одражавајући негативан ефекат преливања изазван ратом.
Такође, да ће се раст једва опоравити 2023. године, уз повећање БДП-а на 0,3 одсто.
ЕВРОПИ ПРЕТИ МРАК? Све већи страх од потпуног нестанка струје, комесар за управљање кризама: Могуће да ће бити потребна помоћ
БОГАТИ ЋЕ СЕ СПАСТИ, СИРОМАШНИ ЋЕ ПРОПАСТИ: ЕУ пред цепањем? Док Европу тресе криза, Немачка гледамо само своје интересе
"ДОСТА ЈЕ БИЛО ТЕНЗИЈА" Састанак лидера Грчке и Турске може да реши једну од најдуготрајних криза
Пројекције раста за 2023. годину смањене су за већину земаља у региону пошто је свака земља погођена поремећајима у ланцима снабдевања, слабљењем изгледа за раст у еврозони, рестриктивнијом монетарном политиком од очекиване и озбиљним шоковима на робним тржиштима, као и великом неизвесношћу изазваном ратом.
Прогноза је такође заснована на умеренијим ценама робе (али задржавању на високом нивоу), као и на глобалном окружењу које карактеришу рестриктивнији глобални услови финансирања, ублажавање спољне тражње и попуштање "уских грла" у ланцу снабдевања.
Ако рат ескалира тако да руски извоз енергије буде додатно поремећен, регионална производња могла би бити далеко слабија, упозорава Светска банка.
Дуготрајни рат ће вероватно додатно повећати несигурност и фрагментирати трговинску и инвестициону интеграцију региона.
СБ наводи да је руска економија пребродила почетну олују међународних санкција боље него што се очекивало, због комбинације брзо донетих и опсежних контрола капитала и операција ликвидности, и фискалне подршке домаћинствима, предузећима и владама над поднационалном нивоу.
Али и поред тога се очекује пад руске економије од 4,5 одсто у 2022. години, пошто пад реалних зарада нагриза потрошњу, док санкције и добровољно повлачење страних предузећа и интензивна неизвесност утичу на инвестиције.
У 2023. години, с обзиром на наставак рата и проширивање санкција, очекује се да ће руска привреда поново забележити пад, за 3,6 одсто, са пуном применом раније одлаганих ембарга ЕУ на нафту и слабљењем свих покретача раста.
Пројектовани раст за Централну Европу у 2022. години износи 4,3 одсто, што је више од раније пројектованог због позитивних изненађења у првој половини 2022. године, одражавајући релативно снажну спољну потражњу из еврозоне и ослобађање потиснуте тражње након што су ограничења уведена због пандемије укинута почетком 2022. године.
Упркос убрзавању инфлације, приватна потрошња је имала користи од ниже незапослености и повећања плата изазваних недостатком радне снаге.
У 2022. години очекује се раст у Бугарској од 2,9 одсто, у Хрватској 6,4 одсто, у Мађарској 4,7 одсто, док се у Пољској и Румунији очекује раст од четири, односно 4,6 одсто.
Међутим, индустријска активност и потрошња ће вероватно ослабити у четвртом кварталу 2022. године, са наставком раста цена енергената због одлуке Русије да заустави проток гаса кроз Северни ток 1.
Субвенције за гас и струју помогле су да се заштите домаћинства, али се очекује јачање фискалних притисака и повећање дефицита (Бугарска, Хрватска, Румунија).
