Трагична судбина некадашњег југословенског гиганта: Имао фабрике по Америци, извозио широм света - ево како је симбол дрвне индустрије завршио у стечају
Рушевине погона фабрике ШИПАД у околини Сарајева још су један симбол који представља пропаст индустрије на просторима бивше Југославије.
Велика дрвно-прерађивачка индустрија, која је у колективном сећању у регији остала пре свега по намештају - и ТВ реклами "Лако је за размештај, ако имаш намештај" - у годинама транзиције била је разбуцана, покрадена и приватизована, да би на крају пословања остаци ШИПАД-ових фабрика у Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији отишли у стечај.
Организована производња намештаја у Америци
Реч је о компанији која је на врхунцу моћи запошљавала 80.000 радника и имала организовану производњу намештаја у Сједињеним Америчким Државама.
- ШИПАД се уклапа у тадашњу економску политику и ситуацију у дрвној индустрији и индустрији намештаја пласирањем производа не само на домаће него и на инострано тржиште, што је било важно за стицање девиза. ШИПАД је имао разгранату мрежу продајних места широм Југославије. Асортиман се уклапао у стандардну продукцију, што не значи да нису могуће изузеци - каже др Вера Брдар-Мустапић, кустос загребачког Музеја за уметност и обрт.
Историја ШИПАД-а сеже у 19. век
Прича о ШИПАД-у започиње још у 19. веку, када је, након што је Аустроугарска анектирала Босну и Херцеговину, немачки предузетник Ото Штајнбајс 1892. године започео искоришћавање шума у Босанској Крајини. Фирма Босанска шумска индустрија - акционарско друштво регистровна је 1900. године, имала је седиште у Дрвару и већ је тада запошљавала 2.800 радника.
Како би превозила дрвену грађу, фирма је изградила железничку мрежу широм Босне - до Приједора и Јајца, али и до Книна у Хрватској. Након Првог светског рата фирма мења име у ШИПАД - Шумско индустријско предузеће Добрљин-Дрвар а.д., а након промена неколико друштвених система, пропала је 2016. године. Извоз дрвета и дрвене грађе претворио је тадашњи ШИПАД у великог извозника, што се наставило и након Другог светског рата.
Како би смањили трошкове морског превоза, власници ШИПАД-а су у доба Краљевине Југославије изградили луку у Шибенику, где је железницом, преко Книна, довожено дрво. ШИПАД-ова Лука Дрво у Шибенику није се регистровала и добила концесију 1995. године по прописима Републике Хрватске, због чега је настао судски спор. Године 1997. радници су формирали предузеће Лука Дрво Шибеник, али оно је отишло у стечај.
Простор је преузела Лука Шибеник. Влада Федерације БиХ сматрала је како су оштећени за око 100 милиона евра, али правоснажна пресуда није донесена.
Правоснажно није пресуђено ни по тужби ШИПАД-а против града Дубровника који је тужен јер је њиховом дрвном грађом 1991. године заштитио Орландов стуб од ратних страдања.
Врхунац развоја између 1945. и 1990.
Највећи развој ШИПАД бележи између 1945. и 1990. године. У марту 1948. године Влада БиХ основала је самостално предузеће ШИПАД и обновила његове капацитете. Дрвна грађа служила је у изградњи ратом страдале државе, али и за извоз.
- Дрвна индустрија почела се у Југославији снажније развијати након Другог светског рата и била је једина која је имала велике изворе сировине. Зато су доста извозили - главна перјаница у БиХ био је "ШИПАД", у Хрватској је то било "Exportdrvo", а у Словенији "Словенијалес". У тим фирмама окупили су се врхунски стручњаци за развој производа и технологије, маркетинг и друго. Велике фирме су радиле на обнови дрвне индустрије - каже др Ивица Грбац, професор емеритус на Факултету шумарства и дрвне технологије у Загребу.
Пословни процват ШИПАД је доживео између шездесетих и деведесетих година, када је деловао као Сложена организација удруженог рада (СОУР) ШИПАД. У то време радио је више од 80 одсто послова обраде и прераде дрвета у Босни и Херцеговини, са значајним капацитетима у Хрватској и Србији.
"СОУР ШИПАД" био је мастодонт социјалистичке привреде - обухватао је 25 радних организација с 239 основних организација удруженог рада - фабрика, складишта, продавница и представништва - те је имао и своју банку. Запошљавао је 84.500 радника, намештај је продавао у 370 радњи у бившој Југославији, нудећи купцима популарне кухиње, спаваће собе, регале, фотеље и све оно што им је требало да попуне бројне станове настале у том периоду.
Намештај се израђивао у фабрикама широм Босне и Херцеговине - у Сарајеву, Мостару, Фочи, Горњем Вакуфу, Добоју, Маглићу, Босанском Шамцу и другде. Занимљиво је како је ШИПАД у Босанском Шамцу имао две фабрике с 1600 радника - Будућност, која је радила намештај за домаће тржиште, и Стил, где се радио стилски намештај за извоз.
Савремена лабораторија за испитивање квалитета намештаја
Бројни су познати дизајнери намештаја радили у пројектним бироима или погонима ШИПАД-а. Међу њима су били и чувена хрватска дизајнерка намештаја Блаженка Кучинац, која је радила у загребачкој Дубрави, дизајнери Драган Роксандић и Божидар Лапаине, као и Салих Тескереџић, данашњи професор на сарајевској Академији ликовних уметности.
- Радио сам неко време у развојном центру ШИПАД-а у Сарајеву. Важно је знати како су доста улагали у људе и у свој дизајн и развој производа. Инвестирали су у фабрике и израђивали постојеће моделе намештаја, али и нове моделе које су предлагали дизајнери. Били су инвентивни и пратили су трендове. Направили су и савремену лабораторију за испитивање квалитета намештаја - напомиње др Ивица Грбац.
Стара ТВ реклама коју можемо видети на "јутјубу" сликовито говори о ШИПАД-овим производима.
Стручњаци за дрвну индустрију истичу како је ШИПАД био један од најзначајнијих југославенских извозника. У Италију, Западну Немачку и земље Блиског истока извозио је дрво, док је намештај извозио надалеко.
- У то време били су највећи европски извозник у САД и Аустралију. У Америци су имали десет фабрика намештаја за тамошње купце - подсећа професор Грбац.
Промена политичког састава 1991. претворила је социјалистички ШИПАД у деоничарско друштво. Одлуком Радничког савета 29. маја 1991. настало је предузеће ШИПАД Д.Д. које се 1999. претвара у ШИПАД Холдинг.
Касније је настала фирма ШИПАД експорт-импорт која је у стечају од 2016. године. Последњих година свог пословања ШИПАД се више није бавио намештајем - у Сарајеву су изнајмљивали простор пословне зграде у Титовој улици, коју је потом купила једна босанско-херцеговачка банка уз пристанак већинског власника, Владе Федерације БиХ.
- ШИПАД је био светски бренд у својој бранши. Нажалост, завршио је као и многе друге сличне компаније - закључује др Ивица Грбац.
Србија Данас/Index.hr