ТУРИСТИ ОБОЖАВАЈУ СРБИЈУ, ВЕЋ СУ НАМ ДОНЕЛИ СКОРО МИЛИЈАРДУ ЕВРА: Ево чиме су посебно одушевљени у нашој земљи (ВИДЕО)

Наша земља већ дужи низ година успева да оствари запажене резултате у сфери туризма и позиционира се као један од представника региона.

Тако се, по изјави директора Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА), Александра Сеничића, ове године могу очекивати најбољи резултати када је реч о приходу и боравку туриста у Србији, а како је наш главни град носилац туристичке понуде Србије, он се посебно истиче по броју туриста.  Ову изјаву поткрепљује и чињеница да више од 50 одсто странаца који дођу у Србију бораве баш у Београду.

Шта кажу бројке

Србија је  већ 2023. године доживела значајан пораст туризма. Од јануара до јуна 2023. Србију је посетило 940.000 страних туриста, што је повећање од 30 одсто у односу на исти период 2022. године. Овај раст туризма је такође довео до значајног прихода, са скоро 900 милиона евра остварених у првој половини године. Београд је остао омиљена дестинација за стране туристе, а следе друге популарне локације као што су Копаоник, Златибор, Врњачка Бања, Сокобања, Нови Сад и Ниш​.

Манифестације као мотив за долазак странаца

Београд је већ неколико година уназад домаћин неколико великих манифестација, а то је и случај ове године. Све ове манифестације су значајне због прилива туриста који уз неколико дана боравка у главном граду, сем уживања у самој манифестацији добијају и шансу да се упознају са лепотама нашег главног града.

Београдски бир фест (Белграде Беер Фест) се уцементирао као један од симола наше престонице са дугогодишњом традицијом, а представља један од највећих фестивала пива у југоисточној Европи. Фестивал привлачи огромну публику због свог бесплатног улаза, обимне музичке поставе и разноврсног избора пива домаћих и међународних брендова​. Одржан је од 20. до 23. јуна ове године у парку Ушће и привукао је преко 500.000 посетилаца, чији значајан део чине туристи.

Са друге стране, Београд ове године нуди широк избор концерата светских извођача. У главном граду је немачки бенд Рамштајн већ одржао два концерта 24. и 25. маја у оквиру „Београдских дана породице“, а већ сутра, 13. јула нас очекује и наступ Дип Парпла (Дееп Пурпле) на Ташмајдану.

За љубитеље класичне музике ту је натуп виолинисте Андреа Риеуа у Штарк арени у новембру, као и Београдски џез фестивал који ове године доводи значајан број светских уметника.

Ипак, Београд ће за љубитеље поп музике свакако бити светска позорница у августу када се очекује наступ Еда Ширана, а са његовим доласком у Србију и огроман број људи који су љубитељи његове музике широм света.

Београд је леп сам по себи

Београд свакако да није мета туриста само у периоду одређених манифестација. Све је више странаца који долазе из знатижеље или стриктно туристички како би се боље упознали са историјом и лепотама наше престонице. О томе говори и појава све већег броја инфлуенсера и јутјубера који на својим каналима и друштвеним мрежама истичу ствари које су их опчиниле током боравка у нашој земљи.

Мекс и Сидни (Max анд Sidney) свакако спадају у ту категорију. Они су током свог петодневног боравка у Београду снимали садржај и поделили га са пратиоцима, а одушевљење градом нису могли да сакрију.

Прва локација коју су посетили био је Калемегдан и истакли су како је овде могуће провести читав дан у истраживању свих споменика и паркова. Калемегдан је успео да их повеже са српском историјом и био је добра мотивација да наставе да истражују о Београду кроз различите епохе, јер, управо је Калемегдан симбол свих пређашњих раздобља.

Оно што их је посебно одушевило јесте Храм Светог Саве, као највећа православна црква уколико на тај начин посматрамо Свету Софију у Истанбулу. Орнаметни, величина и фреске су оно што се посебно урезало у сећање наших америчких посетилаца.

По њиховим речима, јасно је да је Кнез Михаилова срце града, а она на прелеп начин осликава ноћни живот који Београд има да понуди. Такође, приметили су како се "у Европи много више цене јавне услуге, фонтане, градски превоз и слично“, као и да је "кафе култура значајан део културе Европе, а Србије посебно“.

Добар детаљ за промоцију наше историје и значајних људи јесте свакако и наш новац. Ови инфлуенсери су се зачудили када су видели Николу Теслу на нашим новчаницама и то им је био повод за истраживање овог проналазача и његовог стваралаштва, као и његове повезаности са Србијом, па их је све то одвело чак до Музеја Николе Тесле који су посетили.

Прича о знаменитим Србима их је касније довела до данашњице, па су искористили прилику да се похвале како су упознати са успесима Николе Јокића и Новака Ђоковића, а енергетско пиће са Јокићевим називом им је привукло пажњу, и како они сами наводе, морали су да га пробају.

За сам крај су истакли да град делује гостопримљиво, али исто тако одише и одређеном  искреношћу, што га чини и подједнако туристичким местом, али и местом за живот.

Сувишно је причати о храни, јер је она свакако оставила посебан утисак на њих. Рекавши да "храна као да није са овог света“, посебно су похвалили наше специјалитете, а и снимили су додатан видео који је посвећен искључиво испробавању наших кулинарских специјалитета, попут ћевапа, бурека и пљескавице.

Са странцима долазе и нове прилике

Прилив странаца значајно подстиче привреду Београда, нудећи низ погодности. Туристи доноси значајан приход, о чему сведочи податак да је Србија у првој половини 2024. од туризма остварила нешто више од 900 милиона евра. Овај финансијски подстицај подржава широк спектар локалних предузећа, укључујући ресторане, хотеле и малопродајне објекте, доприносећи укупном економском здрављу престонице.

Раст туризма такође доводи до повећаних могућности запошљавања, посебно у угоститељском и услужном сектору. Како све више посетилаца долази, отварају се нова радна места у хотелима, ресторанима, кафићима и баровима, што помаже да се смањи незапосленост и стимулише локална економија. Потреба за смештајем све већег броја туриста подстакла је значајна улагања у развој инфраструктуре. То укључује реновирање историјских места и развој нових туристичких атракција, што све додатно подстиче привлачност и економски раст Београда.

Ипак, постоји један сектор који се развија са повећањем броја туриста, а посебно га је истакао Александар Сеничић:

– Ми смо веома задовољни, још нам фали по нешто, фали нам велики број водича на језицима туриста који долазе да би на најбољи начин ти људи упознали нашу земљу – навео је он и додао да има недостатака када је у питању туристичка инфраструктура поготово у Београду.

Неминовно је да туризам подстиче културну размену и промовише позитивну слику Београда на међународном нивоу. Догађаји као што је Београдски бир фест привлаче посетиоце из целог света, унапређујући културно разумевање и повећавајући глобалну видљивост града. Поред тога, туристи који посећују Србију доприносе финансирању и одрживости локалне уметности и културних програма, помажући да се одржи живахна културна сцена Београда и подржавају локалне уметнике и извођаче.

Све у свему, растући туристички сектор у Београду је витална компонента градске привреде, која покреће отварање нових радних места, развој инфраструктуре и културну размену.

Извор: Србија Данас/БизПортал/Андреј Лалић/М.А.