Знате ли зашто треба да купујете воће НЕПРАВИЛНОГ ОБЛИКА? Постоји велики РАЗЛОГ, а од тога зависи 800.000 људи
У Србији се у просеку годишње баци око 250.000 тона хране, највише воћа и поврћа, затим пилетине, рибе, млечних и пекарских производа, показује извештај Светске организације за природу (WWF).
Бацање хране представља велики социјални и еколошки проблем не само у нашем региону, већ глобално, а подаци WWF показују и да се у Европској унији баци чак 90 милиона тона хране годишње.
Представница WWF Адриа Милена Драговић за Танјуг каже да око 50 милиона тона бачене хране у ЕУ чини само воће и поврће из разлога што је, како наводи, неодговарајуће величине и облика.
- Реч је о исправној храни која може да се искористи, али велики супермаркети и други трговински ланци желе да купцима понуде воће и поврће правилног облика мислећи да ће га тако пре продати. Због тога бацање хране представља социјални проблем, јер, с једне стране имамо огромну количину хране која се баци, а с друге стране имамо милионе људи широм света који су и даље гладни - навела је Драговић.
ДОБРА ВЕСТ ЗА ПЧЕЛАРЕ: Држава подстиче развој пчеларства, отворен конкурс за финансирање
Обнова сточарства у Моравичком управном округу: Држава решила да оживи село
ИСПЛАЋЕНЕ СУБВЕНЦИЈЕ: Ратари добили 2,3 милијарде динара
Најновији извештај Уједињених Нација показује да је у свету око 800 милиона гладних људи.
Драговић истиче да бацање хране представља и еколошки проблем са више становишта.
Пре свега, објашњава она, храна која заврши као отпад на депонијама представља извор емисије гасова са ефектом стаклене баште, а истовремено, наводи, зарад нових пољопривредних земљишта крче се шуме или друге површине које су природна станишта бројних дивљих животиња и биљака.
- Такође, за производњу хране користи се огромна количина воде и енергије, штавише, од укупне потрошње воде на свету 70 одсто се потроши за наводњавање пољопривредних земљишта - указала је Драговић.
На питање да ли у Србији постоји пракса донирања хране онима којима је потребна, Драговић објашњава да је законска регулатива око донирања хране у нашој земљи врло компликована.
- У сарадњи са хотелима на новом пројекту WWF Адриа о спречавању бацања хране, сазнали смо од хотелијера да не постоји могућност да они донирају храну која им није потребна, јер су јако строга санитарна правила и у Србији се тиме бави искључиво Банка хране - навела је Драговић.
Наводи да је то законска регулатива коју би требало мењати како би надлежне институције пронашле начин како да предузетници вишак хране на најлакши начин, а поштујући све стандарде безбедности хране, донирају онима којима је најпотребнија.
После спроведених истраживања, WWF је издала извештај у којем је закључила, каже Драговић, да је потребно мењати читаву светску прехрамбену индустрију, од производње хране, до њене дистрибуције и складиштења.
КОМПАНИЈА "АМАЗОН" ПОЧИЊЕ ПОСЛОВАЊЕ У РЕГИОНУ: Ускоро и у Србији?
ПРОСЕЧНА ПЛАТА У СРБИЈИ СЕ ПОВЕЋАВА: Све више запослених, нарочито на југу Србије!
ОТВАРА СЕ ФАБРИКА У ПАНЧЕВУ: Нова инвестиција, ускоро потписивање уговора
- Ту долазимо и до личног момента, шта бисмо ми као појединци могли да урадимо, тако да WWF осим инсистирања да се мења прехрамбена индустрија на нивоу влада држава и великих компанија, инсистирају да појединци паметније купују храну и да је искористе пре истека рока употребе - рекла је Драговић.
Говорећи о пројекту "Фоод waste", који WWF Адриа спроводи у региону у сарадњи са једним хотелом у Београду и једним у Загребу, Драговић објашњава да он има за циљ смањење бацања хране у хотелима.
- Пројекат се своди на то да хотели паметније испланирају како ће припремити оброк, а да отпад сведу на минимум. Такође, радимо и на томе да тај отпад не заврши на депонији већ да га хотели проследе компанијама или предузетницима који њега могу даље да обрађују - наводи Драговић.
