Удружења осигуравача Србије упозорава: Не исплати се возити несигурано возило

Таква возила нису прошла технички преглед, нити њихов власник поседује полису осигурања којом би била надокнађена евентуална штета. 
„Најсрећнији због тога што су откривени треба да буду управо возачи који управљају нерегистрованим и возилом без полисе осигурања или су таквим аутомобилом пробали да изађу из Србије. Власник таквог, нерегистрованог возила, којим је евентуално изазвана незгода, постаје регресни дужник и сам, из свог џепа или из своје имовине, плаћа комплетну причињену штету“, каже генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић.

Колико та штета може да износи? 

Штете и у Србији могу да буду вишемилионске. У случају судара са мањим последицама, штете износе неколико стотина, али могу да достигну и износ од неколико хиљада или неколико десетина хиљада евра. У иностранству знатно више и то се посебно односи на нематеријалне штете односно повреде. И поправка оштећеног возила знатно је скупља у развијеним државама него код нас. Постоје државе у Систему зелене карте које немају никаквих ограничења односно немају лимите за исплату накнада по основу саобраћајних незгода. Накнаде штете у тим државама су, из нашег угла, енормно велике.

Ко плаћа штету када се направи удес нерегистрованим возилом?

По нашем закону, моторно возило које учествује у јавном саобраћају мора да буде регистровано и да поседује полису осигурања. То је обавезна полиса која се користи за накнаду штете причињену трећим лицима. Ако возило није осигурано, штету плаћа гарантни фонд при Удружењу осигуравача Србије, али је крајњи платилац власник тог возила, као регресни дужник. Штета може бити материјална и нематеријална, у зависности од тога да ли је у незгоди било повређених или је причињена само штета на другом возилу или неком објекту.

Шта уколико власник таквог возила неће или нема одакле да плати?

Ако договор са регресним дужником није могућ, покреће се судски спор који по правилу иде на штету власника нерегистрованог возила. Тада се, на основни дуг, додају камата и судски трошкови, што знатно подиже укупну суму коју треба платити. Иако је накнада штете у иностранству знатно виша него код нас, дужина судских спорова у Србији доведе скоро до истог износа. Штета се наплаћује из комплетне имовине власника неосигураног возила – плате, пензије, покретних и непокретних ствари, потраживања и друге имовине којом располаже или коју ће тек стећи тј. наследити. Овај дуг једноставно није могуће избећи, поручује генерални секретар Удружења осигуравача Србије. 
Јовановић додаје и да је нашим улицама испод два посто нерегистрованих и неосигураних возила, чиме, донекле, можемо да буде задовољни. Највише их је у Грчкој – 8,2 посто.