Варате се ако мислите да је у НЕМАЧКОЈ СВЕ ИДЕАЛНО

Немачка има суфиците на којима јој свет наводно завиди и поноси се својом економском политиком, али такви суфицити нису никаква предност за Немачку и Европу, сматра бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис.

Немачка жели добре односе са Русијом: Ниједна друга земља није за то толико снажно заинтересована

НЕМАЧКА СТАЛА УЗ ПУТИНА! Берлин подржао руску иницијативу за мировну мисију у Украјини

Самодопадност је најгори непријатељ једне државе а моји сународници су се већ једном уљуљкали у погрешном уверењу да „су успели“, наводи Варуфакис, преноси Дојче веле. 

Он додаје да је то наравно била илузија коју данас скупо плаћамо.

"Бојим се да већина у Немачкој исто тако живи у илузији да Немачкој „добро иде“. 

Бескрвна предизборна кампања је одраз погрешне извесности коју су створила три немачка суфицита: предузећа штеде, приватна домаћинства штеде, франкфуртске банке пливају у новцу који им пристиже из других европских земаља. Чак је и буџет у плусу. Но, ти суфицити су знак слабости а не снаге. То су предзнаци великих тешкоћа које већину Немаца чекају у будућности", наводи Варуфакис.

"Размислите на минут о следећем: привреди суфицит од готово десет одсто бруто друштвеног производа значи да држава оно што је уштедела мора да пренесе у иностранство како би инвестирала у земљама са дефицитом. Да ли је то паметно, пре свега када немачки капитал у иностранству производи балоне који ће једном морати да пукну (као што се то десило у Грчкој и Шпанији)", указује он

Варуфакис се пита и колико је паметно поуздати се у прилив капитала франкфуртских банака да би се покрила њихова платежна немоћ, посебно када знамо да тај цунами страног новца преплављује Немачку зато што су италијански или француски власници капитала управо изгубили наду у сопствене привреде? 

Напослетку, колико је за немачког министра финансија рационално да се радује буџетском суфициту који почива на негативним каматама, када знамо да те камате (а) оптерећују немачке пензионе касе и (б) чувену швапску домаћицу доводе до очајања када размишља о политичком естаблишменту Немачке?

Немачкој је потребна отворена дебата међу грађанима о питању како се ваља односити према претњи коју суфицити данас представљају за немачко друштво, као што је Грчкој пре неког времена била потребна дебата о томе какву претњу су значили наши дефицити. 

Историјски гледано, Немачка за свој статус на којем јој завиди цео свет има да захвали друштвеном уговору који је немачкој радничкој класи обезбедио висок степен сигурности радног места (и седишта у надзорним одборима великих предузећа), а обезбеђена је и флексибилна, регулисана, либерална, атмосфера у којој предузећа могу да цветају. Но, то је било могуће само док су се САД у име Европе и, наравно, Немачке, старале и о макроекономском окружењу, додаје он.

Немачка изричита: Одбачен захтев Пољске за разговоре о репарацији

Нажалост, Америка после кризе из 2008. више не може да игра ту улогу, а немачка радничка класа из године у годину осећа како тај штит све више пуца.

Сада је на Немачкој и на осталим Европљанима да створимо добар механизам којим ћемо моћи да унутар Европе паметно располажемо нашим дефицитима и суфицитима. Ако у том не успемо, биће то неуспех Европе, па и Немачке, па ће и сама цивилизација бити у опасности.

У актуелној предизборној дебати изгледа као да ниједна странка није заинтересована за ту тему. Срећом, има много паметних чланова актуелних странака који су препознали неопходност преоријентисања немачке политике.