Ваучери или 100 евра? Грађани немају дилему, али стручњаци мисле другачије
Предлог изазвао бурне реакције у Србији
Унија послодаваца Србије предложила је да се уместо 100 евра грађанима поделе ваучери за куповину домаће робе.
Уместо 100 евра добићемо ваучере за домаћу робу? СТИГЛО ЗВАНИЧНО ОБЈАШЊЕЊЕ
Грађани, ВАУЧЕРЕ МОЖЕТЕ ИСКОРИСТИТИ ДО 20. НОВЕМБРА: Померен датум због ванредног стања
ВЕЛИКЕ ЕКОНОМСКЕ МЕРЕ: Од 10. АПРИЛА исплата пензија уз ДОДАТАК од 4.000 динара
Ваучерима би се према том предлогу куповили искључиво производи домаћег порекла и услуге које пружају домаће фирме. Прехрамбени артикли и алкохолна пића, одећа, обућа, хемија, апарати за домаћинство, заштитна средства, ђубрива за пољопривреду, грађевински материјали, али све то произведено у Србији, затим би могле да се плате комуналне услуге, студентски домови, превоз у домаћем саобраћају, угоститељске услуге у домаћим објектима и друго...
Предлог те мере изазвао је реакције и готово да су подељена мишљења да ли је то добар предлог или не. Једна анкета је показала да би чак 85 одсто грађана пре изабрало новац.
Они који подржавају меру кажу да је ово најбржи начин да се помогне домаћа привреда. С друге стране, има оних који не желе да буду "ограничени" ваучером, већ хоће да новац употребе за сврхе попут хуманитарне помоћи, па им није најјасније како би ваучером то могли да спроведу.
Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије, мисли да је предлог Уније послодаваца добар.
- На овај начин би се избегла опасност од пораста екстерних дефицита пошто би комплетна ликвидност на страни тражње била усмерена ка домаћој привреди, односно подизању укупне економске активности - каже Влаховић.
Он објашњава да би путем ваучера предвиђена сума новца била директно упумпана у привредну активност. Та мера би представљала директну подршку оживљавања тражње.
Из Уније су указали и да би се би се на овај начин спречило да у сиву зону оде 19 милиона, а Влаховић додаје да су негативни ефекти у опцији да сваки пунолетни грађанин добије по 100 евра могући.
- Свакако су могући негативни ефекти уколико би се тај новац искористио на куповину производа који долазе из увоза. Тачније, то би могло да повећа спољнотрговински дефицит и последично дефицит текућег плаћања. То би заједно са очекиваним повећањем буџетског дефицита и јавног дуга негативно утицало на екстерну ликвидност наше земље - сматра Влаховић..