ВАЖНО ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ! Поред повећања, ово је главно питање - хоћемо ли имати "универзалне пензије" и шта то тачно значи?
Социјална или универзална пензија за све старије грађане већ се појављује у региону, а за Србију би то био велики корак напред у смањењу сиромаштва најстаријих. Имамо ли пара за то?
Када се помиње пензијски систем и пензије, најчешће се расправља о повећању пензија, односно о начину на који би оне требало да се израчунавају и мењају.
У том смеру иде и актуелна расправа о измени "швајцарске формуле", по којој се сада индексирају пензије, односно обично увећавају према другим економским показатељима. Интересовање јавности за то је велико јер погађа готово све грађане Србије, ако не данас онда на крају радног века.
ЗАПАД ПРИЗНАО! Ако се забрани увоз руске нафте, ЕУ је готова
МОМИРОВИЋ: ПРЕД НАМА ЈЕ ПЕРИОД КОЈИ ЋЕ ОТВОРИТИ ВЕЋУ ЕКОНОМСКУ ПЕРСПЕКТИВУ ЗА НАШУ ЗЕМЉУ
КОНАЧНО! Вучић саопштио сјајне вести: Нишлије су ово дуго чекале
- Брига о пензијском систему и реформе које се раде, веома су важна порука свим радницима и оним младима који ће се тек запослити, да ће нека сигурност за старост постојати и када они буду ишли у пензију, за 30 или 50 година – истакао је економиста Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета Србије на скупу у САНУ.
Млади можда још не размишљају о пензији али они који су близу или су већ пензионисани, и те како. А они ових дана гледају у Скупштину Србије. Према предлогу измене закона који је у парламенту, од 1. јануара требало да буде примењивана "швајцарска формула плус". Садашња формула усклађивања од 50 одсто са растом зарада, а 50 са растом инфлације (једном годишње), се мења, и то у зависности према укупном учешћу фонда за пензије у БДП-у.
Ако укупне пензије падну испод 10 одсто БДП-а, усклађиваће се само са просечним платама, ако су између 10 и 10,5 процената пензије би се усклађивале 50:50 са инфлацијом и растом нето зарада, а ако су између 10,5 и 11 одсто, индексирање се обавља само стопом инфлације.
Међутим, ту се јавља и проблем ревалоризирања пензија, где су досад мање пензије увећаване на рачун оних већих. Сада има неких идеја да се те две формуле раздвоје.
- Наш савет је да се не раздвајају формуле за индексирање пензија према расту плата и трошкова живота од ревалоризације пензија кроз време. Заједничка формула одржава међугенерацијску солидарност у турбулентним временима и омогућује "рекалибрацију" у ходу, када већ никада нисмо урадили актуарску евалуацију па да можемо дугорочно фино да подешавамо систем. Румунија је то раздвојила и убрзо је настао међугенерацијски јаз између оних који су сада отишли у пензију и оних раније, који је тешко отклонити - напомиње Алтипармаков.
Тежак пут до универзалне пензије
А у тој традицији да онај који је радио цели животни век и у старости пристојно живи, веома је актуелно и данашње увођења универзалне пензије – да животом достојним човека проживи сваки старији припадник друштва, без обзира колико је у животу имао прилике да радом заради за живот.
Наш уважени стручњак за пензијски систем, Гордана Матковић, програмска директорка Центра за социјалну политику (ЦСП) и редовна професорка на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), каже да има више модела како бисмо могли да омогућимо да сви старији грађани имају бар неку сталну новчану подршку. Један је онај који се већ примењује а то је институт минималне пензије, којиме се из буџета исплаћује додатак на постојећу остварену пензију која је испод минимума. Овај систем не укључује оне који већ нису у пензијском систему, а таквих је међу старијима од 65 година у Србији десетак одсто, односно 165.000 људи.
Други начин је давање универзалне пензије, без обзира на материјално стање онога коме се даје, а трећи је социјална помоћ уз проверу материјалног стања. На основу ове три могућности рађене су и анализе трошкова које би примена неког модела донела буџету и колико би могле да износе те "социјалне пензије".
За гарантовану минималну пензију је 2020. године предложен износ од 10.000 динара, који би се потом усклађивао са растом трошкова живота (инфлацијом). Број корисника би био, зависно од тога да ли се граница за добијање ставља на 65 година старости, 68 или чак 70 година, између 65.000 и 112.000 људи. Тај помак старосне границе је због тога да се не стимулишу људи да иду у пензију ако још могу нешто да раде. То би донело расход државној каси од 7,4 до 13,7 милијарди динара (тада 63 до 117 милиона евра).
Шта је "буџетски прихватљиво"?
У моделу социјалне пензије (НСП, новчана социјална помоћ) она би се исплаћивала не појединцима, него домаћинствима у којима живе стари. Проверавало би се материјално стање свих чланова домаћинства, и некретнине, а не само пензија. Ту би такође износ био 10.000 динара, односно 17.000 за двочлано старачко домаћинство, а корисника би било од 20.000 до 38.000. Ту би трошак за буџет био између једне и две и по милијарде динара.
За овакав модел је, изгледа и Фискални савет јер Алтипармаков каже да би то било "буџетски прихватљиво".
- То би био расход од једне до две милијарде динара. Мислимо да би то могло да се озбиљније размотри у наредном периоду - рекао је он.
Међутим, који год да се модел изабере треба имати у виду једну ствар, каже Гордана Матковић, и додаје:
- Многи мисле да све може да реши промена пензијског система, али ствар је много комплекснија. Када било шта мењамо или уводимо, од померања старосне границе за пензије до висине социјалних давања, морамо имати врло јасне индикаторе о генералном стандарду живота, условима рада, економској ситуацији и да ли има посла за старе људе да не би одлазак у пензију био једини излаз...
