ВЕЋИ, БРЖИ И ЛАКШИ ПРОФИТ: Посао који доноси више од 5.000 евра по хектару - и до четири пута годишње берба
Гајењем лековитог биља у Србији бави се више од 5.000 људи, док се откупом бави 30 до 40 мањих и већих фирми, показују званични подаци.
Један од разлога за то што се све више људи бави производњом лековитог биља јесте што оно доноси већи, бржи и лакши профит од других пољопривредних производњи, тврде стручњаци.
ТОП хотели у Турској по најбољим ценама за одмор у Јуну - Само 99€ за рани букинг!
"БИЋЕ НАЈЛЕПШИ У НОВОМ САДУ" Изградња четвртог моста креће до краја године (ФОТО)
ОТКРИВЕНО МНОШТВО ФАЛСИФИКОВАНИХ НОВЧАНИЦА У СРБИЈИ: Ове две се највише копирају!
Жалфија је једна од биљака које дају највиши принос и профит по једном хектару. Њеним правилним гајењем са само једног хектара може да се заради од 600 до 3.300 евра. Ако се ова биљка узгаја у стакленицима, зарада се може увећати и до четири пута јер се годишње постижу и до четири бербе.
ЗАРАДА ВЕЋА ОД 5.000 ЕВРА?
Породица Крстајић која живи у околини Дивчибара већ три године бави се узгајањем жалфије и каже да им је за то било потребно нешто више од 1.000 евра улагања. То је основни износ и код осталих лековитих биљака, попут нане и камилице. С друге стране, приход је већи од 2.000 евра.
- На самом почетку уложили смо око 2.000 евра за један хектар. Неки улажу мање, неки више, али углавном минимум је 1.500 евра, а максимум око 3.000 евра. Мислим да је то сасвим у реду, јер је зарада око 2.500 хиљаде па све до 5.500 хиљада евра, у зависности од приноса - тврди Олга Крстајић.
Као вишегодишња биљка, жалфија у првој години даје најмањи принос, али се он сваке године повећава.
- Највећи приноси се добијају у трећој и четвртој години, а после тога постепено опада. Са површине од једног хектара може да се добије од три до пет хиљада килограма, а сувог листа од две до три хиљаде килограма. Ако се иде на дестилацију, од тога може да се добије од до 30 килограма етарског уља - каже Олга Крстајић.
СВИ ТРАЖЕ ЖАЛФИЈУ
Како каже, за исплативи узгој жалфије потребно је неколико ствари, као што су локација, површина, механизација и опремљеност.
- Наш крај и цео ваљевски округ погодан је за гајење лековитих биљака, а ми смо одбрали жалфију. Земљиште, надморска висина и клима су добри, али и иначе, ова биљка није захтевна за гајење. То је један од разлога зашто смо је одабрали. Други разлог је био тај што смо сазнали да је за жалфијом потражња повећана у претходних неколико година - каже Олга.
Она додаје да најбоље резултате жалфија даје на растреситим земљиштима, да се не гаји у плодоредима и да на истом земљљишту може да остане десет и више година. Како каже, треба је подизати иза оних култура које земљиште остављају чисто од корова.
У Србији још нема много произвођача жалфије, због чега готово свако ко има бар један хектар може да пронађе своје место на тржишту, тврди она.
- Чак и они који имају пола хектара и гаје жалфију, могу да зараде. То се нарочито односи на оне који имају пластенике, зато што у том случају имају принос током целе године, а не само када је сезона. То значи да ће имати и по четири бербе годишње. Наравно, што више берби, већа је зарада. Ипак, оно што је добро код жалфије јесте то што може да се гаји у различитим условима и стакленик у сезони генерално није неопходан. Принос може да буде добар и на отвореном простору - кажу из породице Крстајић.
НИЈЕ ТРАДИЦИОНАЛНА БИЉКА, СЛУШАЈТЕ СТРУЧЊАКЕ
Иако се породично баве овим бизнисом и помоћ им често није неопходна, породица из околине Дивчибара каже да је за гајење жалфије важно слушати савете стручњака.
- Ова биљка може да се гаји у мањим породичним газдинствима, јер не захтева велику механизацију. Сматрамо да би сви који се одлуче да гаје жалфију требало да се пре тога добро информишу, да слушају савете струке, да чак иду на предавања и обуке. Просто, за нас је све то ново и није нешто што су гајили наши преци, па нам је свима у почетку потребна смерница. Уз то се избегавају многе грешке и све иде лакше - каже Олга Крстајић.
УНАПРЕД ОБЕЗБЕДИТИ КУПЦЕ
Иако је производња лековитог биља много испод нивоа који би се на нашем поднебљу могао достићи, извоз из Србије за последњих седам година порастао је за 51,5 одсто и достигао вредност од 5,5 милиона евра, кажу пољопривредни стручњаци.
- За жалфију је препорука да се гаји у брдским и планинским подручјима, са уситњеним парцелама. Требало би један део средстава усмерити за набавку сушара и опреме за дораду. Тај посао је најбољи када се ради у малим и средњим породичним и пољопривредним газдинствима, са својом радном снагом. Ипак теба унапред обезбедити купце и тржиште, јер жалфија не може да чека и да се праве залихе и складиште. У свему томе, важна је подршка задруга или удружења произвођача - закључује пољопривредни стручњак Предраг Ранковић.
