ВЕЛИКА ПРЕВАРА стигла у Србију: Нуде повољне кредите на интернету, па НЕСТАНУ са ВАШИМ НОВЦЕМ

Кредит са годишњом каматном стопом од два одсто, без иједне менице на име обезбеђења, звучи веома примамљиво и повољно за клијенте. Нажалост, реч је о преварама којима су протеклих дана преплављене друштвене мреже. Оно што буни сваког ко је бар мало упућен у понуду банака је што се ове агенције и појединци управо позивају на банке, чији су наводни заступници.

На преваре је прво упозорила једна од банака које послују у Србији, после неколико позива својих клијената који су на тај начин проверавали да ли банка стоји иза оваквих понуда.

- На интернету се у последње време појавио велики број огласа за новчане позајмице са веома повољним каматним стопама на неограничене износе, без икаквих додатних обезбеђења - указује Гаврило Ђурић, из одељења управљања ризицима безбедности ове банке.

- Зајмодавци се представљају као правна или физичка лица која су страни држављани или особе које су живеле у иностранству и желе да реше све наше финансијске проблеме. Контакти у тим огласима су најчешће мејл адресе, па је довољно само да пошаљете пар мејлова са својим подацима и жељеним износом и на мејл ћете добити сачињен уговор о зајму на основу кога вам се исплаћује кредит. Стандардне банкарске процедуре као што је провера у кредитном бироу или платни листићи у овим случајевима се не траже - додаје Ђурић.

НАЈНОВИЈЕ ИСТРАЖИВАЊЕ: Изненадићете се кад видите колико НОВЦА је Балканцима потребно за СРЕЋУ

Он истиче да је реч о интернационалној шеми преваре. Преваранти постављају бесплатне огласе на интернету о новчаним позајмицама. Сав контакт одвија се путем мејла. У неким од огласа се наводе и бројеви мобилних телефона. Када се жртва јави на оглас, преваранти на основу наводних трошкова око припреме уговора и одобравања кредита узимају новац који им жртва уплаћује преко неког сервиса за пренос новца, попут "Постнета" или "Вестерн јуниона".

- Потом се при "реализацији" кредита појављују још неки непредвиђени трошкови и од жртава се узима додатан новац. Кредит се, наравно, никада не исплаћује. У превари се користе лажни идентитети и најчешће фалсификована документа за подизање новца, а понекад и такозване "муле" - особе које за одређени проценат подижу новац и прослеђују га преварантима - указује Ђурић.

У Народној банци Србије апелују на грађане да се не упуштају у било какве аранжмане с обзиром на то да, у складу са Законом о банкама, нико осим банке не може да се бави давањем кредита и издавањем платних картица, осим ако је за то овлашћен законом.

- У складу са Законом о платним услугама, платне институције и институције електронског новца могу на основу дозволе НБС да се баве давањем краткорочних кредита до 12 месеци, а у вези са пружањем одређених врста платних услуга. Списак 29 банака које у Републици Србији послују са дозволом НБС објављен је на званичној интернет презентацији централне банке - истичу у Народној банци Србије. 

Такође, Народна банка Србије води у електронском облику регистар платних институција и регистар институција електронског новца који представљају јавне књиге, а подаци из ових регистара доступни су такође на интернет презентацији Народне банке Србије.

Рок 15. мај: Ако сте прошле године зарадили више од ТАЧНО ПРОПИСАНЕ цифре, морате то да пријавите

- У случају недозвољеног давања кредита, Народна банка Србије ће одмах предузети све мере из своје надлежности да се осујети неовлашћено пружање наведених услуга, а што подразумева и обавештавање других надлежних органа ради предузимања даљих мера из њихове надлежности - наводе у НБС.

Могуће је пронаћи на хиљаде оваквих огласа постављених на разним сајтовима у региону, у Хрватској, БиХ, Србији, Црној Гори, Македонији, Албанији, Словенији, али и у Аргентини, Летонији, Литванији, Пољској, Словачкој, Тунису...

- Не шаљите личне податке непознатим особама, јер могу бити злоупотребљени и неко може украсти ваш идентитет. Ако добијете необичан захтев од банке мејлом, позивом преко контаката доступних на сајтовима банака, обавезно проверите веродостојност. Уколико неко тврди да га је банка овластила, проверите ту информацију тако што ћете контактирати са банком - истиче Гаврило Ђурић, из одељења управљања ризицима безбедности Ерсте банке, додајући да уколико се деси да неко постане жртва овакве преваре, треба одмах да се обрати полицији.