ВЕСЕЛА МАШИНА ЈЕ ЈЕДИНА КОЈА СЕ ОВИХ ДАНА НЕ ГАСИ У СРПСКИМ СЕЛИМА: Домаћини праве на стотине литара капљице (ФОТО)
Тајна добре ракије се крије и у мајсторству.
Шљива у Србији родила је као никада пре, ове године махом је по доброј цени отишла на европско тржиште, а оно што је остало завршиће по добром старом добром обичају у казанима за ракију.
"Мораћемо да отписујемо дугове": Председник Светске банке апелује на инвеститоре да буду у "ниском старту"
Драгојле Мојићевић из села Горња Горевница пре седам година први пут је потпалио "веселу машину", а данас производи једну од најбољих воћних ракија у овом делу Србије.
Он открива да тајна добре ракије се не крије само у храстовим бурићима, већ је неопходно и мајсторство које се у српским домаћинствима оставља у наследство.
- Први корак је да одстоји 21. дан, након чега следи печење ракије. Поред тихе ватре, мора се одвојити првенац, да она не би била кисела или горка - објашњава Мојићевић тајну најомиљенијег српског пића.
Ипак, у његовом лампеку не крчка се само шљива већ и кајсија. Ове године слабо је родила, али за ракију увек мора да има. Ипак, било да је жуто или плаво злато у казану, постоји начин како препознати прави квалитет.
- Ракија не треба да се задржи у грлу, већ после минут два да се осети у желуцу, и да греје. Када је сипате у чашицу, капљице на чашици морају да се задрже јер то је доказ да има природног глицерина и да је она квалитетна - објашњава нам Драгојле.
А уколико претерамо, шта онда радити, питали смо његовог наследника, Милету Мојићевић.
- Ракија не мирује у бурету, а поготову у стомаку, али ова наша није агресивна, неће да се свађа, тако да, певајте и играјте...
Потврда да је ракија Мојићевића врхунског квалитета јесу и бројне награде, две златне и једна сребрна медаља за квалите.
- Ми ракију дајемо онима који имају своје дестилерије и своје мини фабрике тако да је наша ракија под туђим брендом однела на десетине признања. Знамо да имамо квалитет, а да би тај квалитет продали, морам да имам сопствену дестилерију и да оно што произведем буде спаковано у флаше као мој производ, да има етикету да је произведено овде, у Горњој Горевници и да од свог труда живим - каже Милета Мојићевић.
Рачунице има, ако се гледа у будућност, није свака година иста,а квалитет се кад тад награди. Ватра се не гаси, а и кревет смо поред казана поставили, па ко мало више дегустира, има где и да прилегне.
