НИКАД ВИШЕ УЛАГАЊА ДРЖАВЕ У ЗДРАВИЈУ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ: Имамо највећи ветропарк у овом делу Европе, струјом снабдева 113.000 домаћинстава

Србија је земља која има велики потенцијал у области обновљивих извора енергије за унапређење животне средине, што јој може обезбедити додатни привредни раст и остваривање визије зелене Србије.

Зелена енергија важна је због енергетске безбедности и квалитета животне средине, а у наредном периоду најављено је и законским прописима уређено будуће улагање у обновљиве изворе енергије. 

Удео обновљивих извора енергије у финалној потрошњи у Србији 2020. године износио је 30,7 одсто, према подацима Европског завода за статистику. Ипак, у мају ове године, Србија је могла да се похвали чињеницом да је у Србији у том месецу чак 51 одсто енергије било произведено из обновљивих извора енергије.

Циљ Србије је да до 2040. године најмање 40 одсто енергије долази из обновљивих извора, а како је мај ове године дао пример, сва је прилика да ћемо и доћи до остварења овог циља.

Подаци са тржишта показују да инвеститори планирају улагање у ветропаркове укупне снаге око 2,7 GW, а да земља има и велики потенцијал за коришћење соларне енергије. У претходном периоду изграђене су ветроелектране укупне снаге близу 400 мегавата, а у изградњи су још два ветропарка укупне снаге близу 170 мегавата. 

Највећи потенцијал енергије ветра у Србији налази се у кошавском подручју као што су јужни Банат и источна Србија, затим на источној страни Копаоника, на подручју Златибора, Пештера и на локалитетима планинских превоја на надморским висинама изнад 800м, као и у долинама река Дунава, Саве и Мораве. 

Први вредан пројекат у енергетском сектору након 30 година

Током 2019. године отворен је ветропарк "Чибук 1" у Ковину, највећи ветропарк у Србији и на Западном Балкану. Инвестиција је била вредна 300 милиона евра, а поред електричне енергије, овај ветропарк омогућава 370.000 тона годишње мање угљендиоксида у животној средини.

Ветропарк "Чибук 1" није само крупан допринос циљу Србије да се усклади са европским прописима о укупној потрошњи енергије коју добија из обновљивих извора, већ представља значајан додатни извор производње енергије у Србији. Ветропарк доприноси стабилности снадбевања струјом и помаже и смањењу коришћења угља у производњи електричне енергије. 

Са 158 мегавата (MW) капацитета, ветропарк "Чибук 1" је највећи комерцијални енергетски пројекат у домену ветроенергије у Србији и на западном Балкану.

Са својих 430 гигават часова енергије производње годишње представља готово 1,5 процената наше годишње производње енергије и тиме значајно утиче на укупну енергетску безбедност Србије и сигурност снабдевања. Поред ветропарка се налази огромна трансформаторска станица од 400 kWh, коју је инвеститор био у обавези да изради и стави на располагање и у власништво "Електро-мреже Србије", а која представља снажан енергетски потенцијал за читав регион.

Највећи ветропарк на Западном Балкану представљао је тада и први вредан пројекат у енергетском сектору након 30 година. Отварањем овог ветропарка 2019. године у Ковину, једног од највећих у Европи, допринели смо енергетској безбедности и сигурности снабдевања струјом у Србији.

Са 57 ветротурбина произведених у ГЕ Renewable Energy, овај пројекат снабдева електричном енергијом 113.000 домаћинстава, и елиминише 370.000 тона емисије угљен диоксида годишње.

У плану је да у Ковину 2024. године никне још једна ветроелектрана. Реч је о пројекту Чибук 2, који ће имати двоструко већи инсталисану снагу од ветропарка Чибук 1. У првој фази, која би требало да започне 2023. године и да се заврши за годину дана, биће изграђене ветротурбине снаге око 150 MW. План је да се у другој фази изгради отприлике још толико, тако да ће Чибук 2 на крају имати инсталисану снагу нешто већу од око 300 MW.

Потез Владе и улазак у овај пројекат је био кључни тренутак за проширење обновљивих извора енергије у источној Европи и позиционирања Србије у сам врх алтернативне енергетике у Европи, а оваквих пројеката ће у будућности бити још више, а о томе се детаљније можете информисати на сајту delagovore.rs.