ВИШЕ НИЈЕ ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД, ВЕЋ ПРОДУЖЕНИ - Сви закони о правима радника и послодавац везаних за ДОДАТНИ рад
О прековременом раду постоје различита мишљења, често супротстављена, у зависности од тога да ли се посматра из угла послодавца или радника.
Неки рад после истека радног времена сматрају непотребним, јер се може тумачити неспособношћу да се обавезе заврше у року, други у прековременом раду виде могућност постизања бољег учинка, али и веће зараде.
Према закону, на захтев послодавца запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран.
ЧЕКА НАС НОВИ УДАР НА ЏЕП? Ево да ли ће и када ових ШЕСТ основних животних намирница поскупети
ПОЧЕЛА ЈЕ ПРИЈАВА ЗА НОВУ ДРЖАВНУ ПОМОЋ МЛАДИМА: Ово је линк за пријаву за 100 евра, пратите ове кораке и процедуру
Да до сваке куће у Србији прође пут: Ново рухо за 22 деонице, а можда баш нека од њих пролази кроз ваше место (МАПА)
Закон предвиђа да током једне радне недеље број прековремених радних сати може да буде највише осам. Уколико на захтев послодавца запослени раде прековремено дуже од осам сати недељно, закон предвиђа казну од 600.000 до 1,5 милиона динара за послодавца који је правно лице, и од 30.000 до 150.000 динара за одговорно лице у правном лицу, односно од 200.000 до 400.000 динара за послодавца који је предузетник.
Треба нагласити да прековремени рад не сме бити задржавање на послу дуже од прописаног радног времена да би запослени завршио посао који у току дана није стигао услед неефикасне организације радних задатака. Међутим, појавом нових делатности, радно време, посебно код достављача или у ИТ индустрији, може бити другачије организовано од обавезних 40 сати недељно.
Адвокат Бранислав Вјештица каже да одређеним делатностима, односно неким послодавцима, одговара да посао буде флексибилније организован.
- Послодавци могу рад организовати тако што ће успоставити клизно радно време, као један од облика који ће запосленима можда омогућити бољу ефикасност. У складу са процесима рада, поготово када су у питању послови са повећаним ризиком по здравље радника, послодавац може уредити и скраћено радно време. Закон о раду познаје институт прековременог рада који се може увести у тачно предвиђеним околностима, под прецизно утврђеним условима, може трајати тачно одређено време, а такође и намеће додатне обавезе послодавцу- објашњава Вјештица.
Према његовим речимаа, да би се успоставио прековремени рад неопходно је да буду испуњени одређени услови као што су виша сила или изненадно повећање обима посла.
- Прековременим радом се сматра само онај који је настао под фактором изненађења, а не да је унапред организован од стране послодавца - напомиње адвокат Бранислав Вјештица.
Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Душко Вуковић каже да се прековремени рад уводи у изузетним случајевима, али да је такозвани продужени рад постао скоро правило, тако да се приватни послодавци најчешће уопште не обазиру на то шта је редован, а шта прековремени рад.
- По правилу прековремени рад у току једне недеље може да буде максимално осам сати, а у току једног радног дана укупно четири сата. Међутим, прековремени рад се не поштује у смислу његове дужине. С обзиром на мали број инспектора у Србији рад послодаваца углавном не може да се адекватно исконтролише. Људи који раде у делатностима као што су грађевина, угоститељство или трговина, можда чак и у скоро свим реалним секторима, остају на послу прековремено - каже Вуковић.
Такође, према његовим речима, други проблем је што радници за прековремени рад нису плаћени. Према закону, прековремени радни сати би требало да буду увећани за 26 одсто у односу на редовну сатницу.
- Ако један сат вреди сто динара, следећи прековремени би требало да вреди 125 динара. Имамо велике злоупотребе прековременог рада, не само у приватном, већ и у јавном сектору. Послодавци најчешће прековремене сате не плаћају, већ их претварају у слободне дане, тако да ако имате осам сати прековремено послодавац ће рећи да један дан не радите, мада то никако не би требало изједначавати. Осам 'обичних' и осам сати прековременог рада никако није исто - наглашава потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије.
Адвокат Вјештица каже да према Закону о раду послодавац има обавезу вођења евиденције прековремених сати радника.
- У платним листама, ако је постојао прековремени рад он мора бити евидентиран, у супротном послодавац ризикује да плати казну у износу до 300.000 динара - истиче Вјештица.
