ВОЋЕ КОЈЕ ДОНОСИ ТОП ЗАРАДУ У СРБИЈИ: 6 најисплативијих врста!

- У претходној години највише се производила шљива, а након тога јабука - објашњава Бранислав Гулан, члан одбора за српско село Српске академије наука и уметности и додаје да производња воћа у Србији иде до 2.000.000 тона.

"Српска" кафа финансира ХРВАТСКЕ ПЕНЗИЈЕ!!! Открили смо како!

Међутим, иако се поједине врсте више производе од других, то није знак да су те врсте и најисплативије. Заправо, већина агроекономиста се слаже да је најбољи потез младих воћара да засаде дефицитарне врсте.

Милован Величковић, професор на Пољопривредном факултету у Београду и стручњак за воћарство каже за Блиц бизнис да је о приходима које воћари почетници могу добити незахвално говорити, будући да смо у претходном периоду имали велике осцилације цена са воћем које је до сада било најисплативије на тржишту попут малине и јабуке. Ипак, поједино воће је и даље врло уносан бизнис, а он је издвојио топ шест најисплативијих врста.

 Лешник

Последњих година лешник је доживео експанзију на нашем тржишту, све је више засада, а према мишљењу Величковића, то је и даље најисплативије воће на нашим просторима.

- Када засадите хектар лешника, да бисте дочекали пун род потребно је од пет до десет година. Иако делује много времена, то се вишеструко исплати, јер килограм лешника на тржишту не кошта испод хиљаду динара - објашњава Величковић и додаје да је лешник нарочито захвалан за одржавање, пошто није неопходно много новца, заштита је мања, па је и потрошња мала.

Са хектара лешника можете добити око тону до тону и по лешника, а откупна цена је од 500 до 800 динара, па се труд и више него исплати.

Вишња

Без обзира на почетна улагања, вишња је и даље исплатива воћка, јер је нема много у Србији,а род је око 15 тона по хектару.

- Почетна улагања за хектар вишње су од 10 до 15.000 евра, ако се воћар одлучи за савремену технологију узгајања, што је у данашње време приоритет - наводи Величковић и додаје да је нарочито захвална јер се ради о једнократној берби, за разлику од малине.

Цена јој расте током бербе, па се свакако врло исплати и има широку намену.

Дуња

Слично као и вишња, почетна улагања за хектар су од 10 до 15.000 евра, што је много мање него за јабуку која захтева и 50.000 евра почетних улагања, а много мање се исплати.

- Да би дуња, као и вишња доживеле пун род потребно је око пет година, а највећа исплативост са дуњом долази од производње квалитетне ракије - истиче Величковић који додаје да када се каже квалитетна ракија мисли се на на ону која се може продавати по минималној цени од 1.000 динара, никако мање.

Шљива

И шљива је нарочито згодна за производњу ракије, све се више производи и погодна је за младе људе и креирање јединственог бренда. 

- Производња ракије више не може да функционише као пре, јер више није прихватљиво да се ракија производи од којечега, отпада, трулих примерака, чак и коштица, како је то могло раније, па да се на пијаци продаје за 300 динара - каже Величковић и додаје да је стога шљива одлична прилика за младе људе који ће правилним улагањима направити добру ракију, добро је рекламирати и могу да зараде од 800 до 1.000 динара по литру.

Трешња

Трешња захтева нешто већа почетна улагања, око 60.000 евра за хектар, ако је реч о савременом засаду.

- Међутим, цена трешње је увек висока, не иде испод 100 динара, а први приход можете добити већ након пет година - наводи Величковић и додаје да улагања највише одлазе на заштиту, противградне мреже, које су неопходне, јер је реч о крхком роду.

Боровница

Боровница има стабилну цену, са нормалним просечним приносом месечно по хектару може да се заради око 5.000 евра, али узгој ове воћке није једноставан.

Боровница је доживела бум, јер јој је већ две године цена око 720 динара за килограм, међутим, почетна улагања нису мала и крећу се од 30 до 50.000 евра по хектару, а највећи део одлази на противградну мрежу која је неопходна и кошта око 17.000 евра.

Поред ове културе, агроекономисти саветују и узгајање рибизле и купине, које су прошле године одлично прошле. Агроекономисти се слажу да се на тржиште полако враћа и винова лоза, доста добрих винарија је отворено у претходно време, користе се модерни системи па напокон у Србији имамо скупа вина, те је самим тим и велика исплативост. Једини проблем је што виноградарство захтева одређено поднебље, па то може бити отежавајућа околност за пољопривреднике.