РАСТ ВРЕДНОСТИ ДЕЛИМИЧНО РЕГУЛИСАНОГ ТРЖИШТА НЕПОКРЕТНОСТИ У СРБИЈИ
Трећина (34%) од укупне вредности прометованих непокретности у Србији, долази из делимично регулисаног система тржишта непокретности.
Укупна вредност тржишта непокретности у првом полугодишту 2023. године је износила 3,3 милијарде евра.
ЗАВИРИТЕ У ЈЕДАН ОД НАЈСКУПЉИХ СТАНОВА У БЕОГРАДУ: Цена квадрата 10.000 евра, а све пршти од луксуза (ВИДЕО)
"ЗЛАТНА СРЕДИНА" Кретање тржишта непокретности у Србији у четвртом кварталу 2022. године
Кретање тржишта непокретности у Србији у првом кварталу 2023. године
Међутим, чак трећина (34%) од укупне вредности прометованих непокретности у Србији, односно 1,1 милијарда евра, долази из делимично регулисаног система тржишта непокретности.
Зашто је ово важно?
Тржиште непокретности у Србији обухвата три система: регулисан, делимично регулисан и нерегулисан систем тржишта непокретности.
Републички геодетски завод има податке о активностима на регулисаном и делимично регулисаном тржишту и почео је да доноси извештаје са оба ова тржишта како би се лакше разумели сви параметри и дешавања на целокупном тржишту у Србији са надом да ће бити од велике помоћи за све грађане и привреду у поступку инвестирања у некретнине.
Грађани који планирају да улажу новац у непокретности треба да узму у обзир следеће податке и пажљиво и свесно донесу одлуку о томе на ком тржишту непокретности ће трговати узимајући у обзир све ризике.
Инвестирање у непокретности на делимично регулисаном тржишту носи бројне ризике чији узрок лежи у томе да те непокретности из различитих разлога нису уписане у катастар непокретности, упркос томе у Извештају који је РГЗ објавио на свом сајту, јасно се види да је делимично регулисан систем тржишта непокретности у константом расту како у броју трансакција тако и у вредности оствареног промета.
Број уговора закључених у оквиру делимично регулисаног система тржишта у првом полугодишту 2023. године износио је 9.494 што представља раст од 137% у односу на прво плугодиште 2020. године.Такође, у случају куповине директно од инвеститора 78% укупне вредности прометованих непокретности долази са делимично регулисаног тржишта.
Од инвеститора се најчешће купују станови, где је такође приметан значајан пораст куповина на делимично регулисаном систему тржишта непокретности у последње четири године.
Проценат куповине станова директно од инвеститора на делимично регулисаном тржишту у односу на целокупно примарно тржиште станова у првом полугодишту 2023. за територију Републике Србије достиже 70% (у првом полугодишту 2020. тај проценат је био 50%), а за Град Београд чак 85% (поређења ради треба имати у виду да је у првом плугодишту 2020. удео био 55%).
Највећи број купопродајних уговора, 2.471, на делимично регулисаном тржишту, у првом полугодишту 2023. године, склопљено је на подручју Првог основног суда у Београду са уједно највећим обимом новчаних средстава од око 506 милиона евра. То чини половину од укупне вредности делимично регулисаног тржишта.
Канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић је канцеларија са највећим бројем достављених купопродајних уговора са делимично регулисаног тржишта непокретности и то 548 уговора од укупно 867 уговора које је регисторвала та канцеларија у овом извештајном периоду.
Канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић је уједно и канцеларија са највећим обимом новчаних средстава на делимично регулисаном тржишту и то 142 милиона евра од 175 милиона евра колики је укупан обим новчаних средстава у тој канцеларији у извештајном периоду.
КЉУЧНИ ПОЈМОВИ:
Регулисан систем тржишта непокретности је законски уређен начин купопродаје непокретности, у којем се све процедуре одвијају у складу са прописима, све непокретности су уписане у катастар. То омогућава правну сигурност и заштиту права учесника у трговини. Непокретности прометоване на регулисаном тржишту уписују се у катастар у законском року од 5 радних дана.
Делимично регулисани систем тржишта непокретности обухвата непокретности које нису уписане у катастар што у пракси значи да, иако постоје прописи који уређују одређене аспекте, врло често процес утврђивања права, процес регистрације, процес заштите учесника на тржишту непокретности, процес финансирања од стране финансијских институција и др. нису у потпуности регулисани. Најчешћи разлог томе је да документација није подобна за упис у катастар непокретности, односно да недостаје неки обавезни елемент за упис у катастар непокретности у складу са важећим законом. У појединим ситуацијама документација није ни предата за упис у катастар или документација настала приликом утврђивања права није спроводива. У овим случајевима рокови за решавање не могу бити прецизно дефинисани јер некретнине које се налазе на делимично регулисаном тржиту имају веома комплексне и компликоване процедуре за утврђивање права власништва.
Нерегулисан систем тржишта непокретности обухвата некретнине које нису изграђене у складу са законским прописима. Ове непокретности нису уписане у катастар и налазе се ван контроле надлежних институција.
Купци су често изложени ризику од преваре јер су неинформисани о правном статусу непокретности коју купују, а РГЗ нема податке о трансакцијама са нерегулисаног система тржишта непокретности. Извештај преузмите са сајта РГЗ-а.
