ЗА ДЕЦЕНИЈУ ДИГИТАЛНО ТРЖИШТЕ УВЕЋАНО ВИШЕ ОД 6 ПУТА

Ово су само неки од података који су представљени на десетој конференцији Дигитал Day Лите, која је одржана у Београду 3. јуна, а коју традиционално организује Удружење ИАБ Сербиа. Тема ове најзначајније дигиталне конференције у региону била је својеврсна револуција дигиталне индустрије у претходних десет година.  Дешавања на овом тржишту од њених почетака представили су лидери на овом пољу, представници домаћих и страних компанија, а рекапитулацију стања дигиталног тржишта Србије лане, у бројкама, илустрована је кроз резултате AdEX анализе.  

- Наше дигитално тржиште већ годинама је у врху по расту потрошње у Европи - рекао је Игор Чернишевски, председник Комитета за едукацију у ИАБ Сербиа - Од девет милиона његове вредности 2010. године, дошли смо до данашњих 56,22 милиона евра. Дисплеј оглашавање предњачи са готово  37 милиона евра и растом од 16 одсто, док „паид search“ бележи раст од 30 одсто. „Лоцал display“ је доживео пад од 16 процената и са 9,2 милиона смо прошле године дошли на цифру од пре 10 година - 7,7 милиона евра.

Вредност тржишта мобилног оглашавања за прошлу годину износио је 44,23 милиона евра, што је пораст од готово 46 одсто у односу на претходну, док је видео оглашавање порасло са 7,8 на 9,7 милиона евра. Оглашавање на друштвеним мрежама бележи, такође, озбиљан раст од 33,8 одсто и вредношћу од 15,76 милиона евра.  Од тога је на оглашавање на Фејсбуку и Инстаграму отишло читавих 14 милиона евра. Учешће осталих друштвених мрежа је знатно мање -  на Снапчет смо потрошили 78.000 евра, на Linkedin 780.000 евра, Твитер 454.000,  а на Viber 402.000 евра.

Конференцију су обележила и две панел дискусије, четири keynote предавања и две студије случаја представника водећих светских и домаћих дигиталних компанија. 

Иван Радојичић, Бранд Партнерсхипс Манагер из компаније ТикТок говорио је о настанку и развоју њихове платформе која је за само три године окупила 100 милиона активних корисника широм Европе и постала неизоставни део популарне културе. “Током прошле године ова платформа постала је глобални феномен. Имали смо највише преузимања апликације на свету, а сада смо већ у 100 највреднијих брендова на свету, а међу 10 у читавој индустрији забаве” рекао је Радојичић. “За разлику од осталих друштвених мрежа, Тик Ток се заснива на садржају, уместо на питању кога пратите и ко вас прати. Преко ноћи се може постићи милионска гледаност, а за почетак је довољан само мобилни телефон.”

И пре него што у Србији заживи ТикТок за пословне кориснике, Радојичић је саветовао маркетиншке компаније да се прикључе платформи, истраже и надовежу на коментаре у вези свог бренда који вероватно већ постоје на платформи. Савет је и да се удруже са креаторима. 

Из водеће дигиталне маркетиншке агенције у Албанији, Ватра, гостовао је предавач, Гертон Бејо, њен оснивач и ЦЕО. Он је говорио о променама и прилагођавању маркетиншких агенција и свих професионалаца у креативној и комуникационој индустрији, које су обележиле претходну деценију. Нагласио је да ће се промене у надолазећој ери развијати брзином светлости. “Да би преживеле, маркетиншке агенције ће морати да се трансформишу у гигантске производне машине дизајна, услуга и пружања садржаја, мораће да се прилагоде на нове технологије, ставове, публику” рекао је Бејо. Оно што је пре пет година била успешна кампања дигиталног маркетинга, сада је старомодна. Они који су данас у индустрији они су револуционари, морају да декодирају жеље тржишта. Прихватање промене и пилагођавање су пресудни за овај бизнис.  Гејо је подсетио колико је рецимо био велики отпор 2006. године према Фејсбуку, а да се данас сматра традиционалним медијем, док је телевизији за такав статус било потребно 60 година. 

Како су се развијале оглашивачке компаније на дигиталним каналима и како је комуникација са потрошачима на друштвеним мрежама имала ефекте у даљој изградњи глобалног бренда Бургер Кинг, говорила је Соцо Нунез де Цела. Духовити начин којим је њихов чизбургер “Whopper” као пандан МцДоналдсовом приближен купцима, храброст да искористи тренутак, било политички или спортски, награђен је милионским шеровима и великим успехом.

- За добру кампању је потребна храброст, јер зона сигурног неће довести до новог, а храброст доноси оно што није виђено пре. Важно је бити релевантан и остати свој. Најбитније је да створиш своју препознатљиву слику, стил којим ћеш се разликовати. Није пресудно да иза успешне кампање стоји само велики буџет. Доказали смо да је битнија идеја - рекла је де Цела.

Предавање о еволуцији дигиталних огласника као константи, одржала је Биљана Стојковић, Chief Дигитал Officer из огласника Сасоманге. Она је нагласила да је пандемија показала да је неопходна спремност на адаптацију и новине на тржишту, промене навика потрошача и буџета, али да је изузетно важан бренд маркетинг.

- Један од трендова на огласницима током короне је пораст куповине луксузних некретнина и аутомобила, појавила се група која сматра да не треба чувати новац - рекла је Стојковић. Светски тренд је да огласници постају посредници у продаји и власници некретнина. “iBuyer” платформа је будућност овог тржишта, јер за сада огласници имају увид само до продаје, а немају контролу над трансакцијом. Према њеним речима, статистика за тржиште дигиталних огласника предвиђа раст.

- Дигитално оглашавање расте, па се за ову годину може очекивати осам милиона евра прихода од дигиталних огласа, односно накнаде које плаћају оглашивачи да се њихов оглас нађе онлајн - рекла је Стојковић. “Предвиђа се да ће просечан трошак за огласе по кориснику интернет за опште огласе, ове године бити 0,55 евра. Очекује се раст прихода за 5 одсто до следеће године, а до 2025. годне, чак половина прихода од огласа биће генерисано преко мобилних уређаја.”

Да чак 5,22 милијарде људи на свету користи мобилни телефон или 66,6 одсто укупне популације, подсетила је на отварању првог панела „Стате оф дигитал: 2011 вс 2021" модератор Александра Мартиновић, Chief Executive Officer портала Србија Данас. Како је рекла, данас Интернет користи 4,66 милијарде становника планете, што је  7,6 одсто више него претходне године. Корисника друштвених мрежа је 4,2 милијарде - 13 одсто више, а двоструко више у односу на 2016. годину. Просечан корисник друштвених мрежа потроши два сата, а у врху те табеле су Филипинци са више од 4 сата утрошених на друштвене мреже. На дну ове лествице су Јапанци са само једним сатом. У просеку интернет корисник потроши на мрежи седам сати. 

Учесници ове дискусије дигитални асови: Игор Жежељ, Chief Executive Officer у Адриа Медиа Групи  и Срђан Шапер, оснивач I&F групе и покушали су да одговоре на питања колико се дигитал променио за протеклу деценију. 

Доступност информација данас је прављење агенцијских кампања убрзало више стотина пута, па док су се на почетку развоја ове индустрије припремале две године, данас настају за дан. Дигитал је покретач многих промена, а од 2010 године је кренуо његов утицај на све сфере. Данас су готово све компаније прошле кроз неки вид дигиталне трансформације. Све мање имају посебна дигитална одељења, већ су га уврстиле у начин размишљања. Први медији који су одговорили на изазов 2010 године су отвориле сајтове, а убрзо су се и остали прилагодили променама.  Иако дигитал даје шансу свима, демократизује чак и знање, панелисти сматрају да су идеје и креативност и даље кључне у овој индустрији, закључили су учесници овог панела.

Други панел „Кидамо ли дигитал већ десет година?" разматрао је како је од изолованих феномена дошло до експанзије дигиталних агенција, о настанку и развоју дигиталног маркетинга у Србији, како је све почело и како су настале прве дигиталне маркетиншке агенције. Да ли је то била храброст, визија или проста потреба тржишта – на ово питање модератора панела Ивана Живковића, Манагинг Дирецтора из агенције Пионири Communications одговарали су Данка Трбојевић, Манагинг Дирецтор агенције Дриве, Горан Јанкулоски, менаџмент партнер из Жишке, Весна Ћеранић, Associate Партнер из агенције Executive Гроуп и Игор Грмуша, Country Манагер из агенције Дегордиан. 

Ова индустрија је забележила велики успех, највећи помак је направљен у протеклој години, што је убрзала пандемија, па брендови све више схватају да дигитално није само “пратећа прича”, већ озбиљан посао у који вреди уложити, истакнуто је на овом панелу. Упркос већем поверењу клијената, међу њима и даље влада страх да буду иновативни. Један од проблема о ком су говорили стручњаци из ове области је хиперпродукција дигиталног садржаја, за шта ће решење у будућности бити фокус на квалиитету. Осим тога, речено је да данас постоје занимања која се нису могла наслутити пре деценије, али да постоји потрага за правим кадровима - креативцима и дигиталцима спремним да уче, развијају се додатно самостално и након студија, спемних да се упусте у сваки нови проблем и прихвате изазов. За сада је младе тешко задржати, лако напуштају компаније у потрази за променом.

На крају програма гледаоци су могли да чују две студије случаја. Прву „Како један пиратски бренд плови тржиштем“ преставили су Миља Шљакинић из Жишке и Андреја Срећковић из компаније Jaffa Црвенка, а другу о трансформацији у онлајн видео оглашавању су представили Нина Ивановић и Наум Петкоски из Компаниије Брид ТВ.

Након конференцијског програма, додељене су награда ИАБ MIXX Awards најбољим дигиталним агенцијама за кампање и пројекте реализоване у току 2020. године.