СВАКИ ДРУГИ АУТОМОБИЛ У СРБИЈИ ОЗБИЉАН ЗАГАЂИВАЧ: Половина азотне индустрије не плаћа никакве накнаде за загађење
Измена система плаћања накнада за заштиту животне средине и еколошких такси могла би донети бољи ваздух грађанима Србије
Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) предлаже промену система плаћања накнада за заштиту животне средине и еколошких такси, како би се обезбедило поштовање принципа "загађивач плаћа" и подстакло улагање у чистије технологије.
ВЕЛИКИ ТРОШКОВИ ОДЛАГАЊА ИЗВРШЕЊА: У поступку принудне наплате ипак постоји једна битна олакшица!
СТАРИ КОТЛОВИ ЗА ГРЕЈАЊЕ ОДЛАЗЕ У ИСТОРИЈУ: Министарство животне средине брине о смањењу загађења ваздуха
ВИШЕ ОД ТРИ МИЛИОНА ПРИЈАВЉЕНИХ ХА НОВЧАНУ ПОМОЋ: Пожурите, пријаве и даље трају!
Предузећа у Србији плаћају накнаду за заштиту и унапређење животне средине у фиксним износима од 5.000 до два милиона динара и то у зависности од делатности и величине, а не од количине испуштених штетних материја, тако да високу обавезу могу да имају и они који не праве штету, истичу из НАЛЕД-а.
Додају да досадашња пракса није дала очекиване ефекте на смањење загађења, због чега предлажу другачију политику наплате.
Готово половина индустрије која испушта азотне оксиде није обухваћена ниједном накнадом, док се накнаде не наплаћују ниједном емитеру амонијака из сектора пољопривреде или индустрије која испушта угљен-диоксид, наводи НАЛЕД у новом билтену.
Да би се обезбедило поштовање принципа „загађивач плаћа“ као први корак предлажу интеграцију постојећих намета у јединствену накнаду за загађивање.
- Накнада за заштиту и унапређење животне средине прописује паушалне износе, не узимајући у обзир стварне количине емисија штетних гасова. Парадоксално је и да предузеће може да уложи у заштиту животне средине изградњом постројења за отпадне воде, уградњом филтера или коришћењем чистијих горива и то се неће узети у обзир приликом обрачуна накнаде - каже Јелена Киш, председница Савеза за заштиту животне средине у НАЛЕД-у.
Према њеним речима, за друга предузећа која пуно загађују и не улажу, ова накнада не пружа никакав подстицајан ефекат да промене свој начин пословања, јер шта год урадили на крају ће платити исто.
- Зато се залажемо за потпуну примену принципа ''загађивач плаћа'', односно да свако плати онолико колико стварно загађује и да трошак, који ће по том основу убудуће имати, смањи тако што ће уложити у чистију производњу - додаје Киш.
Део реформе подразумева и да се прошири листа штетних материја за чије ће се испуштање наплаћивати накнада, проширење листе обвезника, као и да се наплаћује исти износ накнаде по тони емисије, а да се тај износ у наредне три године повећа за 10 посто. Уз то, удео градова и општина у приходима од накнаде требало би повећати са 40 на 50 процената у односу на буџет Републике.
Предлог је део НАЛЕД-ове Анализе фискалних инструмената у области животне средине, према којој је у чистији ваздух неопходно уложити око 2,3 милијарде евра. Део средстава могуће је обезбедити бољом употребом прихода од еколошких такса, а у промену система опорезивања потребно је укључити и грађане.
- Према подацима МУП-а, у Србији има 2,1 милион регистрованих аутомобила од чега готово 1,2 милиона има моторе ЕУРО 3 и нижих стандарда, који емитују непрописну количину гасова. Тренутно је порез нижи за старије аутомобиле, а како бисмо мотивисали власнике да замене своје катализаторе и филтере, предлажемо измену обрачуна пореза на моторна возила, тако да порез расте сразмерно кубикажи возила, али и да се увећава што је старији ЕУРО стандард по којем је мотор произведен - објашњава Киш.
У свим земљама ЕУ, па и у земљама региона, наглашава она, забрањен је увоз чак и ЕУРО 4 мотора и ту праксу, уз подстицаје за куповину возила која испуњавају новије стандарде, неопходно је увести и код нас како бисмо стали на пут загађујућим честицама које долазе из саобраћаја.
И у овом сегменту потребно је да дође до интеграције намета - утапање локалне таксе за држање моторних возила у порез на употребу моторних возила - и промене расподеле прихода између државе и локалних самоуправа.
Када је реч о прашкастим материјама (ПМ2,5 и ПМ10), тренутно је само 2,5 посто укупних емитованих ПМ честица обухваћено неким пореским инструментом, а у највеће изворе се убрајају индивидуална ложишта и топлане мање снаге.
Аутори анализе зато наводе да је, у складу са директивом ЕУ о опорезивању енергената, потребно увести акцизу на угаљ, а субвенцијама подстаћи 80 одсто домаћинстава да пређу на обновљиве изворе.
