ЗАМЕНИЛИ ГРАДСКИ КОМФОР ЗА РАД НА ЊИВИ: Расте број младих пољопривредника у Србији, један разлог је кључан
Највише носилаца газдинстава до 40 година, има у Шумадији и Западној Србији.
Није необично да млади одлазе у велике градове у потрази за запослењем и "бољим животом". Међутим, у последњих неколико година све је више оних који одлучују да остану на селу и да се баве пољопривредом. Значајну улогу у томе имала је држава која је препознала ове произвођаче и обезбедила им нешто више субвенције.
Чак 70 одсто пољопривредника у Србији старије је од 55 година, а међу њима они који имају више од 65 година чине већину. Млади су годинама напуштали села, па није чудно што је у њима готово 200.000 празних кућа, пише РТС.
КВАДРАТ ПО ПРИСТУПАЧНИМ ЦЕНАМА: Вредност некретнина у Београду висока, али има и оних чија је цена до 1.000 евра
ЗА ПОМОЋ ДРЖАВЕ ДО САДА СЕ ПРИЈАВИЛО ВИШЕ ОД 1,2 МИЛИОНА ГРАЂАНА! Познато до ког датума ће бити исплаћени пензионери
ПОРАСТ БРОЈА РАДНИКА У СРБИЈИ: Један сектор пословања бележи осетан развој
Од када је држава препознала младог пољопривредника као носиоца газдинства, суморна статистика је, чини се, почела да се мења. У последње четири године број младих који су се определили за пољопривредну производњу повећан је три пута.
Највише носилаца газдинстава до 40 година, има у Шумадији и Западној Србији. Кажу да у пољопривреди виде своју будућност.
- Видим је у томе јер је битно да радите посао који волите и мислим да може од тога лепо да се живи. Тренутно имамо између 600 и 700 кошница и планирамо проширење, каже Јован Арсић из Течића код Рековца.
Урош Томић из Мајура код Јагодине напомиње да будућност у пољопривреди искључиво види у ратарству. "Највећи проблем су субвенциије које касне. Ту имамо велики проблем са њима. Други проблем су временске прилике.
Да интересовање младих за бављење пољопривредом расте, показује и број поднетих захтева за субвенције које су им намењене. Углавном инвестирају у механизацију и прикључне машине, а мање у сточна грла.
- Што се тиче младих пољопривредника, правилник је постао актуелан 2017. када је било око 700 захтева. Већ 2018. их је било 1.200, а 2019. смо добили 5.500 захтева младих пољопривредника за разне инвестиције, каже Биљана Петровић, директорка Управе за аграрна плаћања.
Према њеним речима, оно што младе подстиче да подносе овакве захтеве јесте то што добијају новац унапред.
- Седамдесет пет одсто инвестиција добијају унапред и тек онда нама правдају своју инвестицију. Ми смо исплатили око 2.950 младих пољопривредника по овом правилнику. Очекујемо да нам још њих 50 достави неку допуну документације која им је тражена, каже Петровићева.
У зависности од региона, млади се одлучују којом ће се производњом бавити: ратарством, сточарством, воћарством, пчеларством, производњом цвећа или рибе.
- Имамо природу, богом дане услове да се бавимо пољопривредом. Имамо искуство, традицију. Где год је породица нормална, укључењем целе породице, једна кохезија међу члановима од најстаријих до најмлађих, каже Младен Минић из Секурича, председник Удружења младих пољопривредника Србије.
Подстицаји су сада, каже, можда намењени са неким благим олакшицама за младе, али цела породица мора да се укључи и само заједница и слога могу да воде напретку пољопривредног газдинства.
У 570.000 сеоских домаћинстава у Србији живи више од милион људи, а чак две трећине пољопривредних газдинстава има једног или два члана. Осим директне подршке за бављење пољопривредом, младима је за останак у селу потребно обезбедити и додатне услове – путеве, канализациону мрежу, телекомуникације, здравствене и образовне услуге, културне садржаје, као и сигурност у пласману робе, што би нови Закон о регулисању тржишта пољопривредних производа требало да реши.
