Зараде у Србији РАСТУ БРЖЕ него у земљама централне и источне Европе!
Реална вредност зарада, мерена вредношћу сатнице, у земљама централне и источне Европе током последње две године показује снажан раст.
Овај раст је једним делом покренут економским факторима, као што су раст продуктивности, док је другим делом последица масовне миграције радне снаге из ове групе земаља у развијене земље западне Европе. Мада је могућност одласка грађана ЦИЕ у земље западне Европе, у којима остварују већу зараду, са индивидуалног становништа пожељна, важно је питање како ће такве миграције утицати на привреду и друштва земаља ЦИЕ.
Од другог квартала 2017. до другог квартала 2019. године реална вредност зарада у 12 земаља ЦИЕ у просеку је реално повећана за 11,3 одсто, што одговара годишњем расту од 5,5 процената. Посматрано по земљама, раст реалних зарада у наведеном двогодишњем периоду се кретао у широком распону, од 3,8 одсто у Словенији до 19,1 одсто у Румунији, а у највећем броју земаља раст зарада се налазио у интервалу између 10 и 14,5 одсто. Реални раст зарада у Србији у наведеном периоду износио је 12,3 одсто, што је нешто више од просека посматране групе земаља.
У 12 војвођанских градова плате "пробиле" 50.000 РСД, а ево где је забележена најмања зарада
Шта се дешава са ратом за кредит, рачуном и картицом када вашу банка преузме друга?
УВОДЕ СЕ ДЕТЕКТОРИ БЕСА НА ПУТУ: Ауто успорава ако возач опсује и покаже средњи прст, али то НИЈЕ СВЕ
Реални раст зарада у земљама ЦИЕ једним делом има економско утемељење у расту продуктивности. Током последње две године продуктивност рада у земљама ЦИЕ кумулативно је повећана за 5 одсто, односно за 2,5 одсто годишње. Из претходног следи да је реални раст зарада у земљама ЦИЕ током последње две године био дупло бржи од раста продуктивности. Бржи раст реалних зарада од раста продуктивности имао је за последицу раст јединичних трошкова рада, који представљају један од основних показатеља међународне ценовне конкуретности одређене привреде.
Јединични трошкови рада у посматраних 12 земљама ЦИЕ током последње две године у просеку су порасли за 6 одсто, што представља релативно значајно погоршање ценовне конкурентности наведених привреда. Мада су јединични трошкови рада порасли у свим земљама, њихов раст по појединачним земљама се значајно разликује.
Јединични трошкови рада су у претходне две године у Естонији и Пољској порасли за мање од 2 одсто, док је њихов раст у Србији и Словачкој већи од 10 процената. Интересантно је да су јединични трошкови рада у Србији највише повећани, мада је реална вредност зарада у Србији у поматраном периоду повећана мало више од просека земаља ЦИЕ.
Разлози за то су релативно спор раст привреде Србије, на једној страни, и солидан раст запослености на другој страни, што је имало за последицу да је раст продуктивности у Србији био најнижи од свих посматраних земаља и износио је само 1,7 одсто током претходне две године.
Промене јединичних трошкова рада представљају један од фактора који утичу на међународну ценовну конкурентност, а тиме и на спољнотрговински и текући платни биланс неке земље. Очекује се да раст јединичних трошкова рада, под осталим непромењеним условима, утиче на погоршање текућег и спољнотрговинског биланса земље. Наравно, осим јединичних трошкова рада на спољне билансе утичу и други фактори као што су промене реалног курса, промене цена на светском тржишту, однос домаће штедње и инвестиција, фискални биланс, демографски фактори и друго, који могу да појачају или да ублаже утицај раста јединичних трошкова рада на спољне билансе.
СТАТИСТИКА ПОКАЗАЛА: Просечна зарада у Србији 55.042 динара
ЧУВЕНА КОМПАНИЈА ЛАНСИРАЛА НОВУ ИГРАЧКУ: "Барбика" која може да буде и дечак и девојчица, или можда оба?
ФАБРИКЕ ВОЗИЛА ПОВЛАЧЕ МОДЕЛЕ: На удару серије из две године
Стога је важно питање да ли је погоршање текућег платног биланса може да доведе до макроекономске нестабилности у земљама ЦИЕ? У већини земаља такав ризик за сада је занемарљив, јер су скоро све земље ЦИЕ пре две-три године имале доста добру платнобилансну позицију. Ипак умерени ризици постоје у земљама које су пре почетка снажног раста зарада, а потом и јединичних трошкова рада, имале релативно висок дефицит у текућем платном билансу, као што је то случај са Србијом и Румунијом. Тај ризик ће додатно порасти ако се и у наредним годинама настави са бржим растом зарада од раста продуктивности и ако уз то дође до реалног јачања домаћих валута, раста фискалног дефицита, погоршања односа размене.
Спољно економски ризици би могли нагло да се повећају, ако, уз велики дефицит у текућем платном билансу, дође до кризе у западној Европи, а потом и до наглог смањења прилива страног капитала којим се дефицит текућег биланса финансира.
