15 невероватних лекција из српске историје које вас нису научили на часовима

1. Рат између Србије и Бугарске завршен је 3. марта 1886. склапањем мировног споразума у Букурушту, који је имао само једну реченицу: „Између Краљевине Србије и Кнежевине Бугарске мир се васпоставља потписивањем овог уговора.” 

2. Срби су кукуруз у почетку звали турско жито, пошто су га у наше земље донели током османске владавине.

3.  Вук Караџић је 1823. уписао студије хирургије на Универзитету у Лајпцигу, али их је напустио после похађања вежби из анатомије. Сви знамо шта је било после тога.

4. Први професионални војници у Србији су постојали још у 13. веку. Ангажовао их је краљ Милутин који је током своје дуге владавине плаћао најамнике разних националности и вероисповести: Кумане, Турке, Осете и Латине.

5. Порођају краљице Наталије Обреновић 14. августа 1876. године присуствовали су председник владе Стевча Михаиловић, министар иностраних дела Јован Ристић и митрополит Михаило. 

6. Карађорђе се 1817. вратио у Србију преко Аустрије. Путовао је са лажним руским пасошем који је гласио на име Анастасије Николић.

7. Венчање краља Александра Карађорђевића и румунске принцезе Марије одржано је 8. јуна 1922. А на двору су после церемоније установили да је нестала половина златних кашика, виљушака и ножева, па су после тога одлучили да више не организују тако велике пријеме. Бар неко време...

8. Дубровник је био омиљено место азила за многе истакнуте личности из Србије. Тамо су због политичке несигурности, уточиште налазили српски краљеви Радослав и Владислав, ћерка краља Драгутина, ћерка краља Милутина, деспот Ђурађ Бранковић, удовица деспота Лазара Бранковића. У народу чак постоји изрека забележена већ око 1440. године: Ако зеца гоне, и он се склања у Дубровник.

9. Наша фудбалска репрезентација је на Прво светско првенство у фудбалу у Уругвају 1930. године путовала поштанским бродом чак 18 дана.

10. Супруга књаза Милоша Обреновића, Кнегиња Љубица је у нападу љубоморе пуцала из кубуре и убила младу Петрију, једну од Милошевих љубавница. Од Милошевог беса је спасло само то што је била трудна.

11. Надалеко позната српска капа шајкача је у војску Кнежевине Србију уведена тек 1870. године. Али све до краја 19. века обичан народ је одбијао да скине фес и прихвати нову капу.

12. Краљ Петар Први је наредио да се за њега изради круна од бронзе првог Карађорђевог топа, без злата и драгог камења. Тражио је да сва свечана одела буду сашивена од српских штофова а укинуо је сваку раскош на двору, док је све своје трошкове плаћао сам. "Земља је сиромашна и задужена. Доста је овај народ грцао под теретом дворских и државних трошкова", говорио је Краљ.

13. Премијер Кнежевине Србије, Илија Гарашанин је морао да се задужи код капетана Мише Анастасијевића како би школовао своја два сина. 

14. У згради Међународног Црвеног крста у Женеви се налази табла са натписом: "Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године". Ова организација је престижно признање доделила српском Црвеном крсту за помоћ Бугарској. Са којом је Србија иначе била у рату, али јој је и поред тога помагала.

15. У нашој земљи је 1935. године удео жена међу запосленима износио 30% што је у то време било више него у САД, Норвешкој или Италији, пише Домино магазин.