Амерички лисичар: Ловац за пример
Око 1650. године, британски одгајивач Брук (Брооке) искрцао се у Сједињеним Државама са читавим чопором енглеских лисичара и пошао у лов на локалне сиве лисице.
Од ових паса настао је амерички лисичар, касније укрштан са енглеским и француским гоничима (које је Лафајет послао у Вашингтон) као и са ирским гоничима. Тако је настала велика разноликост типова, чиме је појачано ривалство међу власницима чопора.
Најпознатији варијетети су вокеров лисичар (Walkerhound) и тригов лисичар (Trigghound), који су добили име по својим одгајивачима. Сви типови поштују стандард америчког лисисчара, који је 1894. признао амерички Kennel Цлуб.
Амерички лисичар поседује осетљивије чуло мириса од свог енглеског рођака и у прво време користио се за лов на лисице, а затим на крупну дивљач, пише "Životinje.rs". Овај неуморни радник, веома агресиван на терену, код куће је нежан и умиљат.
И поред свих квалитета, данас није много распрострањен. Лобања овог пса је благо испупчена у пределу потиљка, стоп је благо изражен, а дуге, танке уши припијене су уз главу.
Амерички лисичар има рупне очи, смеђе или боје лешника, имају благ поглед. Њушка је четвртаста. Витак врат, а плећке мишићаве али нису тешке. Леђа не смеју бити погнута ни савијена. Реп стоји високо. Длака је глатка и оштра, може бити свих боја.
Породица: Гоничи,
Земља порекла: САД
Година порекла: 1600.
Просечна величина мужјака: висина: 53-64 цм, тежина: 29-34 кг
Просечна величина женке: висина: 52.5-60 цм, тежина: нешто лакша од мужјака
Други назив: нема података
Животни век: 10-12 година
Погледајте и: Упознаје необичне расе паса: Риџбек
Акита - најпознатија јапанска пасмина
