АМФИЛОХИЈЕ: У Црној Гори се уништава српски и претвара у непостојећи црногорски језик
У Црној Гори се данас ћирилица замењује "чиргилицом”, уништава се српски језик и претвара у непостојећи језик овог народа и његових векова, у такозвани црногорски, а ја бих пре рекао монтенегријски језик, казао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Он је то рекао на синоћњој Светосавској академији у храму Христовог васкрсења у Подгорици, преноси cdm.me.
Он је истакао да, обележавајући 520. годишњицу Октоиховог осмогласника, постоји дужност на присећање непроцењивог доприноса Светог Саве, његове књижевне, богословске, црквене и просветне школе у формирању, како духовности и укупне средњовековне културе, тако и језика.
"То нарочито треба истаћи овде у Црној Гори, али и не само овдје, него и у Србији и другим нашим крајевима, с разлога што се српски, србуљски језик, што се азбука кирило-методијевска, светосавска, звана ћирилица, потпуно потискује из живога ових народа који су преко те азбуке постали зрели земаљски народи.У Црној Гори се потискује и уништава српски језик, који је био вековни језик од времена Светог Јована Владимира, у епохи Немањића, Балшића, Црнојевића, па све до Петровића и наших времена. У Црној Гори данас се уништава српски језик и као говорни и као азбука. Српски језик се претвара у непостојећи језик овог народа и његових вјекова, у такозвани црногорски, ја бих прије рекао монтенегријски. Азбука која је стварана од времена Светог Ћирила и Методија, ћирилица, замјењује се „чиргилицом” и тако долази до једног радикалног прекида, да не кажем уништења свеукупне културе овог народа“, казао је митрополит Амфилохије.
То је, како је навео, јединствени подухват у Европи и свету да се један народ одриче имена свог језика и свог писма, на коме је створио све оно што је створио и кроз шта је ушао кроз све историјске народе.
Митрополит Амфилохије је истакао да би зато 520. годишњица Октоиховог осмогласника требало да буде подсетник свима који припадају овој култури и писму да се замисле куда су кренули.
"Треба да размислимо да ли је то истински, прави пут којим треба ходити у будућности, или је то једно од многих искушења наших времена; искушења за која се надамо да ће подстаћи све разумне људе од културе и памети, свести и савести, да размисле да се врате себи, памети, знању, свом наслеђу“, казао је он.
