ИСПОВЕСТ УЛИЧНОГ СВИРАЧА ИЗ БЕОГРАДА: Скупљам паре за ново срце – једна цура га је узела и неће да га врати (ФОТО/ВИДЕО)

Са својих 27 година, Боривоје Ескић, којег пријатељи зову Бора, обишао је готово целу Европу, а и доста земаља света. Волео је Белорускињу, дипломирао новинарство, пробао скок падобраном и готово све занимљиво што вам падне на памет. Не либи се да јавно каже да је његово занимање улични свирач. Шта више, тиме се бави последње три године. На улици је почео да ради пре неколико година продавајући бижутерију. О његовом духу веома добро говори реченица - "Кад бих радио у канцеларији и та канцеларија би вероватно била на улици." Препуштамо реч овом гитаристи, певачу, хендпенисти, новинару... Једноставно свестраном авантуристи.

"Почео сам стидљиво да свирам гитару по Београду, по подземним пролазима, а касније и у Кнез Михаиловој, када сам се мало окуражио. Чини ми се да је то било у зиму 2012. Дрндао сам гитару укоченим прстима, више викао него певао и бивао задовољан што могу да зарадим неке паре радећи оно што волим, на начин који мени одговара.

Прљави Праг

Праг ми је остао у лепом сећању када сам био на матурској екскурзији и желео сам да опет одем тамо. Идеализовао сам то место. Сећао сам се како прелеп Карлов мост беше и како читав град одише културом и делује као светско место. Пар година касније, крајем лета 2012. сам упознао и његову другу страну. Прљавштину, беду, сада већ изузетно досадне туристе, не претерано гостољубиве Чехе, просечност. Јесте то леп град, али је само - град.

За око месец дана сам зарадио паре о којима сам могао само да сањам у Београду. што је осредња плата у Чешкој. Наивно сматрајући да поседујем непресушни извор богатства, спискао сам све јако брзо, чашћавајући породицу, плативши пар рачуна и купујући себи пар ситница.

Лето у Бањалуци

Следеће године је уследила Бањалука. Па јеси ли ти луд, одакле тамо људима паре? - питали су ме често. Можда није висок стандард, али људи су били врло великодушни и ценили то што свирам, као и у Београду. Како имам пар пријатеља тамо и пошто сам заволео град и људе, остао сам скоро цело лето. Предивно беше. Пошто је сумануто јефтино за живот, у поређењу са Европом и Београдом, успео сам да заштекам паре за своју нову, сулуду идеју која се зове хендпен.

"Хандпан"

Редак, ручно прављен инструмент до кога је врло тешко доћи, а пореклом је из Швајцарске. Изгледа као корњачин оклоп или свемирски брод, а направљен је од два лимена дела, а на једном се налази рупа, а изнутра шупљина. Наизглед једноставно - а резултат је специфичан звонкасти звук.

Био сам убеђен да је то нешто маестрално и да ће ми људи истресати сав садржај својих новчаника када ме буду чули како свирам. Није баш тако било, али ми се дефинитивно исплатило.

Одлетео сам јефтиним летом за Немачку, за Дортмунд, са малим ранцем на леђима и тешко згрнутим новцем како бих купио инструмент. И као што обично бива у филмовима (чекај, па ово је стваран живот!) десио се низ непредвидљивих и забавних ствари.

Прво, човек од кога је требало да купим инструмент је радио у подруму рок клуба који је држао Горан, Хрват из Загреба. Где год да одеш, Балканци су се тамо запатили. Испоставило се да је човек цар, један од најопуштенијих људи које сам упознао. Чак ми је обезбедио бесплатан смештај за тих пар дана што сам остао у Немачкој.

Ту је радио и један Македонац који је такође сјајан лик. Осим тога, испоставило се да постоји много боља, али друга верзија инструмента који сам хтео да купим, али је била и скупља. Онда сам ја, колико сам луд, питао човека да ли је у реду да му дам већину пара, он мени инструмент, па да ја одем пар дана да свирам на улици и зарадим ту разлику.

Ваљда му се свидео мој ентузијазам, па се сложио са мојом идејом. Нисам сео на авион и побегао, већ сам радио. И тако сам на улицама непознатог града, са новим инструментом који не знам ни да свирам, успео да зарадим потребан новац. Мисија успешна, поздравих се срдачно са људима и вратих кући.

Свирао је за ново срце, јер му га је девојка однела

У Кнез Михаловој улици у Београду  је свирао на хендпену како би сакупио новац за 'svoje ново срце, јер му је старо узела једна дјевојка и неће да га врати'.

Дневно га је посећивало и на стотине људи да пита како му се зове инструмент, па је решио да олакша муке и себи и њима. Одмах изнад те поруке, на другом папиру пише 'Skupljam паре за ново срце – једна цура га је узела и неће да га врати' – а то је у то време била Белорускиња Даша, девојка која му је украла срце у Будви.

Живот вагабунда

О себи могу да кажем да не волим да једем лубенице. Али волим да изразим своју креативност каква год да је, и (готово) увек желим да се суочим са изазовима. Музика ми седи на рамену где год да одем (не мислим на то да имам звучник на рамену).

Талентован сам за забављање људи, чини ми се, за смишљање разних прича и солидно за музику. Свирам гитару, бубњеве, певам и свирам хендпен - каже Бора, који је провео више од годину дана у вези са Белорускињом са којом је пропутовао Европу, а и више од тога.

Овде је јако лепо

Видим себе овде. Прошле године сам имао тешких преиспитивања о томе где желим да живим и да будем, што је подстакла дуга веза на даљину, али у суштини не желим одавде. Овде је јако лепо, само смо то мало заборавили - потврђује Боривоје чија га је љубав према једној Белоруској басисткињи одвела на најразличитије стране света. Били су заједно скоро две године.

Био сам на много места, упознао хиљаде људи, али код куће се ипак осећам најбоље и најиспуњеније. Можда и проведем неко време негде друге по свету, али Србија је мој дом. Видим перпективу овде, и то велику! Поготово ако не избије шест ратова и санкције.

Многи људи кукају, истичу само негативне стране нашег друштва и замишљају да је негде другде све лако и савршено, што наравно није. Постоје млади људи, са изузетним талентима и чврстом одлучношћу да остану у земљи и дају све од себе да се нешто поправи, и да успеју. У култури, науци, бизнису, мало по мало, верујем да ствари иду на боље.

Путешевствије без граница

После Немачке, уследила је Аустрија, Црна Гора, па турнеја по целој Италији, а потом разна пропутовања са тадашњом девојком до Чешке, Пољске, Белорусије, па чак и Литваније. Ишао сам и до Нице, Монака, Словеније, пропутовао већину Европе.

Најчешће сам - вукући инструменте и пртљаг по аутобусима и возовима, спавајући по хостелима и свирајући свакодневно, ујутру и увече. За мене то није било превише необично, али би ми људи често прилазили да изразе одушевљење мојим послом, наводећи да се они вероватно не би усудили на тако нешто.

Прича се наставља. Не планирам да радим ово вечно, али за сада ми одговара и срећан сам што постоји као лепа опција да уживам свирајући музику, да путујем и зарађујем."

Уколико вам је ово било интересантно, сазнајте нешто више о револуционарном изуму младог Србина који може да промени пољопривреду! (више информација на ОВОМ линку)