Бабуни могу да препознају речи? (ВИДЕО)
Бабуни могу да препознају известан број написаних реци што, кажу науцници, изазива бројна питања о томе како су заправо људи науцили да цитају.
У специјалној установи у Француској, где могу да долазе и одлазе по вољи, мајмуни су науцили разлику измеду праве реци попут реци "урадено" (доне) и реци без смисла "дран". Бабуни су могу да приступе екранима осетљивим на додир и сваки од њих је приказивао рец од цетири слова. Животиње су морале да додирну један од два облика на екрану како би показали да схватају да ли је рец измишљена или права. Када би изабрали праву рец добијали су као награду храну - травку коју је компјутер аутоматски избацивао, преносе агенције.
Шест бабуна користило је користило је компјутере и до 3.000 пута дневно. Мајмуни су науцили да разликују реци и са тацношцу од 75 процената их идентификују, наводи се у студији Џонатана Грејнџера из Лабораторије за истраживање когнитивних способности на универзитету Екс Марсеј у Француској.
У бази података налазило се 500 правих и 7.832 измишљене реци.
"Ово је невероватан резултат, ако се узме у обзир да се реци и "нереци" слицно пишу. Детаљнијом анализом откривено је да бабуни нису само памтили рец вец су науцили да разликују праве и непостојеце реци на основу уцесталости слова и њихових комбинација", наводи се у студији.
Шампион је бабун Ден који је науцио 308 реци, три пута више од његових другара. Нема назнака да животиње заиста и разумеју знацење реци, али цињеница да су науцили да разликују реци једне од других отвара питање о томе како су људи науцили да цитају. На основу популарне теорије, људи су науцили да препознају реци захваљујуци говору - процесуирамо слова у реци уз помоц звука.
Али пошто бабуни не говоре, бар не људским језиком, то знаци да је ова хипотеза у најбољем слуцају недовољна а можда цак и погрешна, кажу Мајкл Плат и Џефри Адамс са универзитета Ђук у Северној Каролини.
"Њихови резултати показују да основни биолошки механизми потребни за цитање имају дубље еволутивне корене него што се веровало. То знаци да се цитање ослања на много старије неуролошке механизме", рекли су они.
Цитање је дуго збуњивало неуронауцнике. Када су људи поцели да цитају пре око 5.000 година на Блиском истоку, оно се толико брзо проширило на остатак света да није могло да доде до неких генетских промена и мењања склопа мозга. То знаци да је цитање било повезано са вец постојецим структурама у мозгу, а студија је показала да се корени тих структура могу потражити код мајмуна.