БАЛАНС ИЗМЕЂУ ДВЕ КРАЈНОСТИ: Дијета и претеривање у храни - како утичу на децу?

Портал Србија Данас покренуо је шестомесечни пројекат ''ЗДРАВО, ЗДРАВЉЕ! Покрени се, продужи живот'', са жељом да у Србији расту здрава деца. Зато смо разговарали са нутриционисткињом Александром Мелић о феномену родитеља који терају децу да једу и кад им се не једе, можда и више него што је потребно. Али и о ситуацијама када се деца подвргну дијетама за одрасле или постовима.

Колико је то добро и шта се саветује, као и како на децу утиче давање нездраве хране попут много слаткиша и грицкалица, питали смо стручњака.

У периоду раста и развоја нарочито је важно посветити пажњу на исхрану. У том периоду су потребне високо хранљиве намирнице, па се не препоручује исхрана богата слаткишима као и индустријским соковима. Бели шећер који је главни састојак ових производа, код великог броја деце изазива хиперактивност, па родитељи често не могу да их смире. Поред тога децу слаткиши засите, па не једу нутритивно хранљиве оброке, калоријски су јаки па код деце долази до гојазности.

Исхрана увек треба да буде добро избалансирана, што подразумева унос свих група намирница. Наше поднебље више нема дугих, хладних, зимских дана тако да се исхрана не разликује по енергетској вредности и не зависи од годишњих доба. У зависности како које воће и поврће зри у односу на годишње доба, толико се разликује и исхрана.

Деци се не препоручују редукционе дијете изузев ако није у питању прекомерна телесна тежина (обеситас). Уколико је у питању традиционалан/верски пост у јеловнику могу бити заступљене  намирнице богате нутриенсима који су потребни за здрав раст и развој. Ту је потребно више посвећености у припреми оброка и добра организованост како би деца добила све нутриенсе.

Хормонални поремећаји нису чести и родитељи ако прате своје дете могу и сами да уоче да ли нешто здравствено није уреду са њиховим дететом. У највећем броју случајева гојазност је изазвана већим енергетским уносом него што је то потребно детету. Ако дете једе превише слаткиша, пије индустријске сокове, ако сваки дан једе пекарске производе који су пуни адитива, родитељ мора знати да је то узрок гојазности. Уколико се не реагује и детету се не пружи адекватна исхрана за његов правилан раст и развој последице могу бити разни поремећаји како метаболички тако и нека друга органска обољења.

Пре свега енергетска вредност дневног оброка зависи од узраста детета. Деца која имају проблем са вишком телесне тежине треба да имају редовне оброке, што подразумева: доручак, ручак, вечеру и две ужине. Списак намирница које су пожељне је следећи:

- Воће, поврће и салате

- Намирнице из групе угљених хидрата као што су кромпир, пасте, интегрални хлеб, интегрални пиринач, овас

- Намирнице из групе протеина као што су посна меса, риба, јаја, језграсто воће

- Млеко и млечни производи

- Намирнице из групе масти – бутер, нерафинисана уља

Тањир здраве исхране требао би да изгледа овако:

- воће, поврће и салате - око 33 одсто

- намирнице из групе угљених хидрата као што су кромпир, пасте, интегрални хлеб, интегрални пиринач, овас - око 33 одсто

- намирнице из групе протеина као посна меса, риба, јаја, језграсто воће - око 15 одсто тањира

- млеко и млечни производи - око15 одсто

- намирнице из групе масти - бутер, нерафинисана уља - око 3 одсто

Поред овако избалансираног тањира неопходна је физичка активност прилагођена узрасту детета - закључује нутриционисткиња Александра Мелић.