BALANS IZMEĐU DVE KRAJNOSTI: Dijeta i preterivanje u hrani - kako utiču na decu?

Portal Srbija Danas pokrenuo je šestomesečni projekat ''ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život'', sa željom da u Srbiji rastu zdrava deca. Zato smo razgovarali sa nutricionistkinjom Aleksandrom Melić o fenomenu roditelja koji teraju decu da jedu i kad im se ne jede, možda i više nego što je potrebno. Ali i o situacijama kada se deca podvrgnu dijetama za odrasle ili postovima.

Koliko je to dobro i šta se savetuje, kao i kako na decu utiče davanje nezdrave hrane poput mnogo slatkiša i grickalica, pitali smo stručnjaka.

U periodu rasta i razvoja naročito je važno posvetiti pažnju na ishranu. U tom periodu su potrebne visoko hranljive namirnice, pa se ne preporučuje ishrana bogata slatkišima kao i industrijskim sokovima. Beli šećer koji je glavni sastojak ovih proizvoda, kod velikog broja dece izaziva hiperaktivnost, pa roditelji često ne mogu da ih smire. Pored toga decu slatkiši zasite, pa ne jedu nutritivno hranljive obroke, kalorijski su jaki pa kod dece dolazi do gojaznosti.

Ishrana uvek treba da bude dobro izbalansirana, što podrazumeva unos svih grupa namirnica. Naše podneblje više nema dugih, hladnih, zimskih dana tako da se ishrana ne razlikuje po energetskoj vrednosti i ne zavisi od godišnjih doba. U zavisnosti kako koje voće i povrće zri u odnosu na godišnje doba, toliko se razlikuje i ishrana.

Deci se ne preporučuju redukcione dijete izuzev ako nije u pitanju prekomerna telesna težina (obesitas). Ukoliko je u pitanju tradicionalan/verski post u jelovniku mogu biti zastupljene  namirnice bogate nutriensima koji su potrebni za zdrav rast i razvoj. Tu je potrebno više posvećenosti u pripremi obroka i dobra organizovanost kako bi deca dobila sve nutriense.

Hormonalni poremećaji nisu česti i roditelji ako prate svoje dete mogu i sami da uoče da li nešto zdravstveno nije uredu sa njihovim detetom. U najvećem broju slučajeva gojaznost je izazvana većim energetskim unosom nego što je to potrebno detetu. Ako dete jede previše slatkiša, pije industrijske sokove, ako svaki dan jede pekarske proizvode koji su puni aditiva, roditelj mora znati da je to uzrok gojaznosti. Ukoliko se ne reaguje i detetu se ne pruži adekvatna ishrana za njegov pravilan rast i razvoj posledice mogu biti razni poremećaji kako metabolički tako i neka druga organska oboljenja.

Pre svega energetska vrednost dnevnog obroka zavisi od uzrasta deteta. Deca koja imaju problem sa viškom telesne težine treba da imaju redovne obroke, što podrazumeva: doručak, ručak, večeru i dve užine. Spisak namirnica koje su poželjne je sledeći:

- Voće, povrće i salate

- Namirnice iz grupe ugljenih hidrata kao što su krompir, paste, integralni hleb, integralni pirinač, ovas

- Namirnice iz grupe proteina kao što su posna mesa, riba, jaja, jezgrasto voće

- Mleko i mlečni proizvodi

- Namirnice iz grupe masti – buter, nerafinisana ulja

Tanjir zdrave ishrane trebao bi da izgleda ovako:

- voće, povrće i salate - oko 33 odsto

- namirnice iz grupe ugljenih hidrata kao što su krompir, paste, integralni hleb, integralni pirinač, ovas - oko 33 odsto

- namirnice iz grupe proteina kao posna mesa, riba, jaja, jezgrasto voće - oko 15 odsto tanjira

- mleko i mlečni proizvodi - oko15 odsto

- namirnice iz grupe masti - buter, nerafinisana ulja - oko 3 odsto

Pored ovako izbalansiranog tanjira neophodna je fizička aktivnost prilagođena uzrastu deteta - zaključuje nutricionistkinja Aleksandra Melić.