Београд обележава градску славу
БЕОГРАД - Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка град је као своју славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан.
Ова стара заветна Слава симболично указује на уздизање - вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност. Она представља израз душевне и моралне снаге народа прекаљеног у славној прошлости, постојаног у садашњости и поноситог пред будућношћу.
Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске Славе је повремено прекидано, али и обнављано, издржавши тако најтежу пробу вредности - пробу времена.
Колики су значај Срби придавали овом празнику, види се и по томе што је највећи историјско-правни документ српске средењевековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354. године.
Вредно је поменути да је Вазнесенска црква, саграђена као градска 1863. године, сачувала оригинални барјак Управе града Београда. На барјаку од црвеног броката, са једне стране је икона Вазнесења Господњег и, словима од златних нити, натпис: Општина града Београда 1938. а са друге стране, икона Свете Петке и порука: Ко крсно име слави - оном и помаже. Из ове цркве, која чува градску Славу, 1992. године поново је кренула литија којој је началствовао Његова светост Патријарх Павле.
Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у дворишту Вазнесенске цркве. Прво стајање, за молитве за здравље Београђана, литија има код Теразијске чесме. Друго стајање је код Саборне цркве, за молитве за поштеду од страдања, мир и напредак. Треће стајање, за молитве за покој душа свим палим јунацима Београда је у дворишту Вазнесенске цркве испред гранитног Крста.
