Београдски музеји и галерије оживели у Ноћи музеја
БЕОГРАД - У Ноћи музеја, 11. по реду, београдској публици врата су отвориле 63 културне установе у којима су посетиоци могли да погледају више од 70 поставки и других занимљивих садржаја.
Велику пажњу грађана, као и ранијих година, привукао је Бели двор у којем је изложена макета Ивана Мештровића, Видовдански храм, која до сада није виђена. Та макета је прављена за потенцијални највећи православни храм, три пута већи од храма Светог Саве, а који је био скривен од очију јавности током 70 година прошлог века.
Импозантна макета дугачка је пет метара, рађена у сразмери 1:50, али је у замисли здање требало да буде дуго 250, широко 200, а високо 100 метара.
Грађани Београда су радознало разгледали изложбу о "Првом светском рату из женског угла" у Конаку кнеза Милоша, али су се и са великим интересовањем упознавали са изгледом масонске ложе и храма у Етнографском музеју.
Тамо су дати одговори на питања ко су "слободни зидари" и које тајне крију обреди и симболи масона који се примењу већ стотинама година.
Сви који су желели да закораче у оригиналну сценографију са снимања култног филма "Маратонци трче почасни круг" и заједно са новом поставом "маратонаца" узвикују чувене реплике нашли су се у музеју Југословенске кинотеке.
Јапанске нихон-га графике, јапанске лутке, појасеви за кимоно и многих других занимљивих експоната у вези са Јапаном представљени су на Филолошком факултету.
Конак књегиње Љубице вечерас је место за све који су жели да сазнају све о свадбеним обичајима у последњих пар векова кроз изложбу "Здраво били, младенци мили!".
Ново гробље је и ове године отворено, па су се по мраку могли обићи величанствени споменици и костурнице.
Грађани су у реду стајали испред Историјског музеја како би погледали изложбу "У име народа! Политичка репресија у Србији 1944-53". Помоћу савремене технологије и експоната прикупљених из бројних архива и депоа у тој институцији представљена су историјска збивања о којима се дуго говорило само шапатом.
Предмети и документа која сведоче о застрашујућем броју страдалих, прогнаних и кажњених допуњена су аутентичном сценографијом, која посетиоцима приближава прве послератне изборе, процесе над политичким затвореницима и услове у затворима, а посебна целина је посвећена најпознатијем логору - Голом отоку.