БЕЗ ИЗЛАЗА: Избеглице највећег кампа на свету немају куда
НАЈРОБИ - У избегличком кампу Дадаб у Кенији живи чак 375.000 Сомалаца. Поређења ради, то је место веће од Новог Сада. Тамо се сваког месеца роди још 1.000 беба, а Уједињене нације процењују да ће постојати још најмање 10 године.
Када се Дадаб посматра из ваздуха, види се један правилан правоугаоник сачињен од мноштва малих белих коцкица. Када се приближите, схватите да су те беле коцкице у ствари импровизоване кућице, тачније шатори у којима живе избеглице побегле од рата из Сомалије. Неки од њих су и рођени овде, овде су одрасли, а повратак кући их плаши.
"Сомалија јесте моја земља, али уједно то је и страна земља која ме плаши. Међутим, ако нам овде понестане хране, нећемо имати разлога да останемо у кампу", прича Мухамед који је1992. године као дете дошао у Дадаб и где му је рођено све петоро деце.
Наиме, због финансијских тешкоћа, Светски програм за храну био је приморан да преполови оброке становницима кампа. Тако су уместо три килограма суве шећерне трске и кукуруза недељно, избеглице добијале само 1,5 килограма. Упркос кампањама и тражењу помоћи од богатијих земаља, WFP-u је речено да су приоритети Сирија, Судан и Централноафричка Република, те да је финансирање кампа у Кенији оборено, пише "Блиц". Избеглице с друге стране, сматрају да је све део завере да их што пре приморају за повратак у ратну Сомалију. Избеглице имају три решења - добијање кенијског држављанства (што влада одбија), одлазак у другу земљу или повратак кући. Међутим, услови за повратак су веома лоши.
"Нема школа, нема болница, нема безбедности", рекла је једна жена која је отишла да види шта им се нуди.
Ипак, људи се пријављују за повратак јер им је обезбеђен оброк за три месеца и 150 долара новчане донације по особи. У питању је последње средство очајних људи који су приморани да бирају између рата и глади.
