БИТКА ЗА ПРЕСТОНИЦУ: И Београђани ослобађали град оружјем мртвих Немаца
Борби за ослобођење Београда пре тачно 70 година прикључили су се и грађани Београда користећи оружје погинулих немачких војника, уједно славећи организовањем и играњем козачких кола.
Четрнаестог октобра давне 1944. године отпочета је завршна фаза за ослобођење данашње српске престонице. Тог раног јутра ослобођења одржано је саветовање команданта јединица Црвене армије, најближих Београду и команданата Прве армијске групе Народноослободилачке војске Југославије.
Јуриш на Београд
Темељне припреме Немаца за одбрану Београда резултирале су спремним одбрамбеним појасевима, јаким упориштима и великом војском. Четрдесет тенкова, 20.000 војника и 170 топова спремно је чекало укопано у непокретним ватреним тачкама.
На сазедању је тада одлучено да главни удар напада понесу борци Прве и Шесте пролетерске дивизије и неке јединице Пете и Двадесете ударне дивизије. Снаге Црвене армије кретале су се према Београду у два ешалона. Руско-југословенском савезу у помоћ су пристигли и Трећи украјински фронт, чији је начелник већ после два дана располагао са преко 600 артиљеријског оруђа.
Вијорење тробојке на Палати "Албанија"
Носећи данима у својој торби заставу и чекајући да је поносно извади и развије, Младен Петровић, војник и борац, је тог јутра свој план остварио. Избегавши немачку паљбу, успео је да се попне на једанаести спрат Албаније и на крову поносно истакне тробојку са петокраком. Након што се застава завијорила београдским небом, Петровића је убио рањени немачки војник.
У вечерњим часовама историјски битног дана започета је жестока артиљеријска ватра, концентрисана на мали простор од пола сата. Јако "ура" уз звуке испаљивања 'каћуша' означило је почетак општег напада и уништавање бункера. Непријатељи су остали без прве одбрамбене линије, па су нападне колоне бивале све ближе центру. Освојивши Бањицу на јуриш, пало је и Дедиње. Иако су зграде биле добро утврђене, борци су успели да стигну до Карађорђевог парка, а затим и до Славије.
Спремност грађана и њихов допринос
Београђани су осетили потребу и жељу да помогну у ослобађању свог града, па су томе и допринели узимајући оружје погинулих немачких војника прикључивши се строју нападача. Чак се 4.000 храбрих Београђана борило за слободу.
Позитивно расположење у многим тренуцима замењивала је туга. С обзиром на то да је било мртвих на сваком кораку, приређиване су тужне свечаности, а хероји сахрањивани на различитим местима. Иако су борбе још увек биле у току, народ је на улицама на Аутокоманди и Славији играо козачко коло, док су Београђанке совјетске тенкове украшавале пешкирима и цвећем, а празне станове претварали у прихватне станице у којима су, пружањем прве помоћи, помагали рањенима.
Време славља
Ноћ уочи ослобођења и велике победе освајена је, спрат по спрат, Палата "Албанија". Следећег јутра, 20 октобра, Београд су бежећи напуштали непријатељи. Главом без обзира, остављајући све за собом, Немци су до вечерњих сати у потпуности испразнили Београд.
Рафали светлећих метака и многобројних ракета тачно у поноћ осветлили су небо над Београдом и топовским звуцима из Кремља, који су се чули на Радију Москва, означили велику победу. Овим ватрометом је на тај начин Београд проглашен слободним градом!
