Бивше совјетске републике траже НАТО подршку
ПАРИЗ - Страхујући од "преливања" украјинске кризе бивше совјетске републике затражиле су од НАТО-а подршку, што потенцијално помера тај регион један корак ближе ка новом "хладном рату", оцењује Франс прес.
Западна војна алијанса већ је предузела мере у источној и централној Европи, али регионални лидери сматрају то недовољним, наводи француска агенција.
У тексту се подвлачи да позиви балтичких држава - Естоније, Летоније и Литваније, као и Пољске и Румуније, стижу паралелно са оптужбама САД да Русија жели да "створи хаос" како би имала изговор за опсежнију војну интервенцију.
"Надамо се да појачано присуство НАТО-а у Балтичком региону није само привремено и ограничено на појачање ваздушног патролирања", изјавио је ове седмице естонски министар одбране Свен Миксер државном радију, подсећа АФП.
Миксер, који треба да се сретне са генералним секретаром Алијансе Андерсом Фогом Расмусеном у Бриселу у понедељак, додао је да се воде разговори о "ротирајућим копненим јединицама" у региону.
Министар одбране Литваније Јуозас Олекас саопштио је да и он са Алијансом разговара о појачању безбедности, као и да су неке одлуке већ донете.
"Присуство снага чланица НАТО-а у Литванији може да има различите форме - од инструктора до стално распоређених копнених, морнаричких, ваздухопловних и снага за специјалне операције", рекао је он АФП-у.
Агенција подсећа на изјаву шефа пољске дипломатије Радослава Сикорског уочи састанака министара спољних послова НАТО-а раније овог месеца да ће Пољска "поздравити сваке снаге" на својој територији.
Титус Корлатеан, министар спољних послова Румуније која се прикључила као и балтичке државе НАТО-у 2004, изразио је забринутост развојем догађаја у Украјини, истичући да је Румунија "на првој линији фронта".
