Пољуби ме - Разболи ме!

О болести као што је ова релативно мало се зна и баш због тога изазива збуњеност и страх, без обзира што у већини случајева нема озбиљнијих последица.

Мононуклеоза, коју још називају жлезданом грозницом или болешћу пољупца, све је чешћа и прати је лош глас. Она ипак не захтева никакав посебан третман у лечењу, осим строгог мировања месец дана од тренутка када се болест дијагностикује. За то време саветује се појачана исхрана и узимање доста течности, а што се тиче конкретне терапије избор баш и није велики. Слезини је, истина, потребно још шест месеци да се врати у нормалан облик, због чега је забрањена било каква физичка активност.

Мононуклеозу у 90 одсто случајева изазива Епштајн-Бар вирус, а преосталих десет одсто узрокује цитомегаловирус. Преноси се пљувачком, при чему није пресудан моменат љубљења већ се може пренети и кашљањем, кијањем, преко чаше... Антивирусне терапије нема, а антибиотици се примењују уколико дође до секундарне инфекције, за коју су одговорне бактерије.

Овим вирусима изложен је велики део популације, али не оболевају сви. Најчешће се јавља код адолесцената између 15. и 19. године, али може се оболети све до 35. године живота. После тога, могућност оболевања од мононуклеозе готово да и не постоји, јер стварањем антитела постиже се отпорност која организам штити од болести. Од мононуклеозе могу да оболе и сасвим мала деца, али су симптоми толико благи да не изазивају знатну пажњу, јер спонтано пролазе.

Оболела особа осећа умор, слабост, има губитак апетита, главобољу, упаљено грло, отекле крајнике, грозницу, натекле лимфне чворове у пределу врата, пазуха и препона. Има и мекану и натечену слезину, ноћно знојење, а понекад се испољава и осип по кожи. Мононуклеоза се најсигурније дијагностикује тестом крви у другој недељи болести. На њено присуство указује повећани број белих крвних зрнаца, односно њихов измењен облик.

Само у ретким ситуацијама, мононуклеоза даје компликације у виду анемије, упале срчане марамице или срчаног мишића, натеклих крајника који могу да отежају дисање, а може се одразити и на централни нервни систем. Мононуклеоза није заразна као што је грип. Међутим, једном унет вирус остаје у организму до краја живота. Да је ту, пацијенти препознају по томе што, с времена на време, осећају знаке умора и слабости.