ЗА ЗВЕЗДИНУ БОЉКУ НЕМА ЛЕКА - Лалатовићевом тиму недостаје "жица победника"

На муци се познају јунаци, а Звездини фудбалери су у Нишу изгледали као ђаци прваци. Шампиони припремног периода, екипа без пораза, за коју се мислило да ће најзад заиграти ефикасно и модерно, није то на Нишави показала ни у траговима.

Да буде још горе, страховао је стручни штаб да  Нишлије не направе бункер и тако створе проблем, јер Раднички има изузетно високе играче и тешко би било пробити тај бедем. Тренер Лалатовић тражио је од играча да не праве прекршаје у зони близу шеснаестерца, да не паниче, већ играју. Али, његови пулени радили су баш све контра. Без потребе су правили фаулове, корнере и тако високим Нишлијама отварали могућност да угрозе гол Рајковића. А, да изненађење буде веће, Раднички је држао Звезду високо  и тако спречио црвено-беле да развију игру.

Кад смо код игре, ње није у првом полувремену ни било. Искусни Саша Стојановић покушавао је да организује неку акцију која би угрозила гол Нишлија, али је често падао при контакту са чврстим фудбалерима Радничког. Други од кога се очекивало да гради игру и ствара шансе, као да није ни био на терену. Вукан Савићевић био је примећен кад је у 83. минуту уместо да шутира, погурао лопту ка голу Милан Борјана.

Џошуа Паркер се трудио, али био је усамљен и одсечен у нападу. Дарко Лазовић и Ненад Гаврић нису успевали да преко крила пробију и упуте неки употребљив центаршут. Улазак Михаила Ристића мало је покренуо црвено-беле, али две гол шансе,  од којих је колосална и она Сава Павићевића, нису били довољне да излече Звездину јесењу бољку неефикасност. Ипак, Саво је штопер и он и није ту да даје голове. Нека о томе брину они којима је то задатак.

Лалатовића треба да забрине и менталитет његове екипе. Кад год су у прилици да задају ударац ”вечитом ривалу” и победе како би се примакли лидеру, они васкрсну црно-беле. Једноставно, као да немају ”жицу победника”,  а то је бољка која се тешко лечи. Очигледно Лалатовић мора још много живаца да истроши, како би ствари легле. А, првенство тече, више нема вежбања. Бодови и победе су једино мерило успеха.