100 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА: Не бранимо се од туђег зла, злом у себи
“Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди”. Ово је позната изрека најомиљенијег српског патријарха, чији је скроман и ненаметљив начин живота и лични пример вере у Бога, али и вере у људе, био најбоља порука коју је један духовник могао да пошаље свом народу. Данас је 100 година од рођења нашег патријарха Павла.
На данашњи дан, пре једног века, дошао је на свет, тихо и ненаметљиво, Гојко Стојчевић, који ће касније постати његова светост, српски патријарх Павле.
Рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца у земљорадничкој породици, а преминуо је 15. новембра 2009. на војно медицинској академији у Београду . Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.
Рано је остао без родитеља - отац је отишао на рад у САД, тамо је добио туберкулозу и "вратио се кући да умре" кад је дечаку било три године, а исто се убрзо догодило и с мајком. Одгојила га је тетка. Схвативши да је дете "врло слабашно", поштедела га је сеоских послова и тако му омогућила да се школује: иако је мало Гојко био склон "предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика", иако је из веронауке имао танку двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија.
После Тузле и Сарајева, током Другог светског рата доспева у Београд, где најпре ради на грађевини, а затим, због слабог здравља, почиње свој монашки живот.
Дана 3. децембра 1990. изабран је за патријарха Српске православне цркве, када је на том месту наследио патријарха Германа. Нови, 44. патријарх СПЦ рекао је тада: "Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена". Такођер је констатовао и да "ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово".
Од 13. новембра 2007. патријарх Павле био је на лечењу у Војно-медицинској академији у Београду, а 8. октобра 2008. поднео је молбу Светом архијерејском Сабору СПЦ да му "због здравствених разлога и немоћи" дозволи да се повуче из активне службе. Молба патријарха Павла на Сабору СПЦ 11. новембра 2008. није усвојена. Преминуо је 15. новембра 2009. године око 10:45 у Београду у 96. години.
Скромност
Онако како је говорио, патријарх Павле је и живео. И увек са народом. У цркви, на литургији, на улици, у градском превозу... Сам је кувао, шио, поправљао ципеле, а ниједан физички посао није му био ни стран нити тежак. Скромност је, зато, прва реч на коју многи помисле када се сете вољеног патријарха Павла.
Мисли и поруке
- ШТО већи положај у Цркви имаш, то више треба да служиш. Само земаљски господари „владају“, а у Цркви се служи.
- ШТА вреди човеку да је све угодно и све лако, ако изгуби образ и душу. Ако су тешкоће ту, муке од других, а ми сачувамо образ и душу, утолико је још већа заслуга и већа част пред Богом.
- ПОД сунцем има довољно места за све људе. Зато је мир најпотребнији свима, и нама и нашим непријатељима.
- НАМА је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.
