БОЉЕ РАТ, НЕГО ПАКТ! Одбили смо 27. марта прелаз страним трупама - звучи познато?

Након анексије Аустрије, Трећи Рајх се нашао на граници са Југославијом. Рат у Европи је почео 1939. године, а већ почетком 1941. године, мапа Европе је била веома другачија. Француска је била покорена, а Велика Британија окружена "атлантским зидом" није могла да пружи никакву делотворну заштиту савезничким државама на Балкану.

У таквој ситуацији, југословенски политичари били су приморани на политику попуштања Немачкој. Кнез Павле и његова влада одолевали су више месеци немачком наваљивању да приступе Тројном пакту.

У то време, Винстон Черчил је писао југословенском премијеру Драгиши Цветковићу упозоравајући га да ће уколико потпише Тројни пакт "починити злочин Бугарске" и спустити се на улогу "ортака у покушају да се убије Грчка". Југословени, Турци и Грци морају заједно да ударе, викао је Черчил који је свом амбасадору у Београду Роналду Кембелу отворено поручивао "да гњави, мучи и уједа" кнеза Павла и његове министре.

Али, кад је почетком марта 1941. године и Бугарска приступила Тројном пакту, било је јасно да одлагања више нема и већ 25. марта југословенска влада је потписала протокол у Бечу о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.

Иако је у центру медијског извештавања у Србији била "неутралност" и забрана преласка немачких трупа преко територије Југославије, оно што пак није било познато јесте да су тајном нотом били предвиђени транспорти нацистичких трупа.

Пуч: Симовићу, "уклони издајнике"

Група југословенских официра на челу с бригадним генералом Војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем, незадовољна приступањем Краљевине Тројном пакту, одлучила је да изврши војни пуч и обори намесништво и владу која је потписала Пакт. Генерал Мирковић је 26. марта по подне генералу Симовићу саопштио одлуку да током ноћи "уклони издајнике".

Симовић је почео да припрема пуч као да се ради о војној вежби. Пред поноћ између 26. и 27. марта, издао је наређење да се почне. У центар Београда стигли су тенкови, а за њима дошла је и пешадија. Опкољена су министарстава, похапшени Цветковић и његови министри, заузета је Главна пошта и блокирани излази из града. Око 3 сата све је било готово.

Завереници су успели да збаце с власти трочлано краљевско Намесништво, кнеза Павла Карађорђевића, др Раденка Станковића, др Иву Перовића, као и владу Цветковић-Мачек, која је два дана раније потписала приступање Краљевине Југославије Тројном пакту.

Промена извршена пучом покривена је Краљевом прокламацијом, којом је Петар ИИ, пет и по месеци пре пунолетства, преузео краљевску власт. У прокламацији је наглашено да је војска свргнувши Намесништво и дотадашњу владу "извршила свој задатак према Краљу и Отаџбини", и да је мандат за нову владу поверен генералу Душану Симовићу. Током 27. марта, та прокламација је неколико пута читана на радију. Чим се сазнало за пуч, народ је изашао на улице.

Тадашњи извештаји говоре да се чинило да је читав град изашао на улице с југословенским заставама, националним симболима и паролама, а непосредни повод била је вест да је, због одлуке владе да потпише Тројни пакт, млади краљ Петар одлучио да узме власт у своје руке, распусти владу и формира нову. Хиљаде људи на улицама промовисало је пароле: "Боље гроб него роб" и "Боље рат него пакт"!

Нигде у свету није забележен овакав протест против фажизма, а вести о њему убрзо су се прошириле и готово све нације оставиле у неверици.

Адолф Хитлер је убрзо након пуча напао Југославију. У нападу који је почео 6. априла посебно је страдао Београд. Након краткотрајног априлског рата, Југославија је капитулирала.

Неки аутори данас заступају тезу да је приступање Тројном пакту било најмудрије решење у том тренутку. Они кажу да би, да је на томе остало, Југославија била сачувана од ужаса које јој је донео рат. Ипак, бројни историчари се слажу да Други светски рат сигурно не би заобишао Југославију, као и да је бомбардовање Београда било питање времена. 

У народу се одржава и мит да иза свега стоји британска обавештајна служба, која је на тај начин желела да Немачкој скрене пажњу са себе на Балкан. У тим тврдњама свакако има истине јер је Београд тада био препун британских обавештајаца. Доказано је да је један од организатора пуча, генерал Боро Мирковић имао везе са Британцима, али је сигурно да толику масу нису могли да организују без воље самих грађана.