БРУТАЛНО ПРЕТУЧЕН: Враћао сам се с посла, да зарадим неки динарчић за децу, на кварњака ме је ударао у главу!

На друштвеним мрежама је осванула ужасна прича једног суграђанина, који се потписао као Стеван Витас, где је детаљно описао како је замало пребијен на смрт на пешачком прелазу на Звездари. Преносимо вам његову исповест у целости:

„Враћао сам се кући са свог црначког занатског посла, као кер уморан, да зарадим неки динарчиц за децу, за себе, за живот. 

Прелазим улицу код Архитектонске школе (ул. Војислава Илића) на пешачком прелазу. Зелено је светло за пешаке. Већ сам преко улице, прелазим, тролејбус са условним зеленим иде на пешачки...само сам га зауставио јер имам предност. На средини улице могуће да се упалило већ зелено за возила и почиње нека девојка да свира да додаје гас... дај стрпи се да пређем улицу, иза ње пар њих свирнуло.

Ок, прешао сам улицу, чекам превоз за кућу, чачкам по фону Фејсбук наравно. Зауставља се неки црни ауто (мислим да је BMW новије производње...много пара, делује ми да вреди) и вероватно неки татин син излази из аута. Прилази ми и каже да ће пиштољем да ме упуца. Ја нисам знао да мени прети пиштољем већ неком другом јер знам да ништа нисам урадио да би ме неко рокнуо. Руке су ми биле спуштене јер не очекујем ниста. На кварњака се храбар дечкић татин син затрчава и на кварњака удара у главу (нос). Падам нормално али на сву срећу не ударам главом о бетон. Не знам где сам и онда крећу ударци ногом у главу, у ребра, у бубреге...не знам ни не сећам се колико је то трајало, штитио сам се колико сам могао...кад си већ на патосу чувај главу. 

Видео сам како бежи и утрчава у ауто, а у ауту је била нека плавушица, а и њој свака част.

Остао сам да лежим као пас склупчан не знам колико дуго на киши и нико није пришао да ми помогне макар да устанем. Устао сам некако, телефон крвав...дисплеј не видиш од крви“, завршава своју бруталну причу Стеван Витас.