БУЂЕЊЕ ФЕНИКСА! Нова војна сила јача у Европи како би парирала Русији (ФОТО)

У следећих седам година Бундесвер (немачка војска) ће се повећати за 14.300 нових војника плус 4.400 новог цивилног особља. Многи од њих ће проћи обуку и за сајбер ратовање, али и друге облике савременог ратовања. Већ је најављено да ће до 2020. буџет министарства одбране бити повећан са тренутних 34.2 милијарде евра на 39.2 милијарде евра.

Није случајно да се овај заокрет догађа управо у овим геополитичким тренуцима који обилују напетостима у Немачкој, Европи и на Блиском истоку. Немачке власти приморане су да промене и прилагоде своју унутрашњу и спољну политику изазовима које представљају ратови на Блиском истоку и у Донбасу, мигрантска криза и НАТО обавезе због напетих односа са Русијом.

ДОМИНАЦИЈА: Немачки војници се трајно стационирају на источном фронту НАТО

Овај закључак потврдила је и Фон дер Лејен. Нагласила је како је раст немачке војске потребан због све већег укључења Бундесвера у међународним војним мисијама (тренутно су Немци ангажовани у борби против Исламске државе у Сирији и Ираку), немачки војници прате прилив избеглица преко Медитерана и пружају подршку НАТО трупама у источној Европи, тј. Украјини.

Може се рећи да су терористичке групе, мигрантска криза и "руска претња" најзаслужнији за прекид периода разоружања и смањења немачких оружаних снага и уједно почетак новог периода који означава повећање броја војника и модернизације војске на свим пољима.

На врхунцу Хладног рата, у страху од совјетске инвазије, Бундесвер се састојао од 670.000 војног и цивилног особља и сматрао се можда најбољом војском на свету. У тренутку уједињења Немачке 1990. у Бундесверу је било 585.000 војника на активној дужности. Тренутно, немачка војска се састоји од 177.000 војног и 87.000 цивилног особља.

ШОК У БУНДЕСТАГУ: Посланица стала на страну Срба! "Владу у Приштини чине припадници ОВК!" (ВИДЕО)

Ограничење од 185.000 војника, које је постављено 2011. године, сада ће бити пробијено. Но, упркос сталном смањењу, немачка војска је и даље моћна и снажна. Немачка има друге највеће оружане снаге у ЕУ - иза ње су гранцуске, а испред британске. Портал "Глобал Фајерпауер" тренутно смешта немачку војску на 9. место по снази на светском плану.

Немачка је до сада користила и користи своју војску у међународним мировним мисијама попут оних у Малију, Судану, Либану, Авганистану, Ираку итд. Међутим, тек је појава ИС-а натерала Немце да размисле о активној употреби војске у мисијама изван матичне земље. Један од тих потеза су и извиђачки летови изнад Сирије.

СПРЕМА ЛИ СЕ НЕШТО? Немачка враћа 100 расходованих тенкова (ВИДЕО)

Тероризам

Међународни тероризам представља значајну претњу свим државама чланицама НАТО савеза па тако и Немачкој. Немачка није иницирала ни потпалила демократске промене на Блиском истоку у виду Арапског пролећа чији је неуспех довео до успона радикалних исламиста, но као важна чланица НАТО савеза "сноси одговорност" за новонасталу ситуацију.

Поред тога, Немачка је држава која највише осећа последице политике Запада према Блиском истоку. Хаос у Либији, Ираку и Сирији довео је до масовне миграције из тих земаља али и с целог Блиског истока и северне Африке. Крајње одредиште миграната је већином Немачка.

Миграције

Изазов међународног тероризма је уско повезан са следећим изазовом због којег се повећава Бундесвер, а то је мигрантски талас.

Прошле године, у Немачку је пристигло 1.1 милион миграната. Ове године, мигрантски талас се постепено зауставља. То је до сада делимично успело захваљујући зими и споразуму о мигрантима с Турском, али мигранти неће посустати већ ће и даље тражити руте и начине како да дођу до западне Европу – Немачку пре свих.

ЕУ УКИДА САНКЦИЈЕ РУСИЈИ: Тајни план Ангеле Меркел разбеснео Американце

Чим пре се уведе ред на Блиском истоку, тј. поразе исламисти, ослабиће и можда престати мигрантски таласи.

Меркел је прокламовала политику "отворених врата" и прихватања избеглица, али је то почело да се мења из два разлога: први је због тога што Немачка не може поднети толику количину избеглица, а други су бројне разлике између избеглица и Немаца.

Углавном муслимански мигранти представљају велики културно-цивилизацијски изазов Немачкој и немачком друштву. То се потврдило инцидентима и сукобима миграната с локалном популацијом. Међу њима је најпознатији Новогодишњи сексуално-пљачкашки напад у Келну и другим немачким и европским градовима. Као последица разлика и неуклапања миграната у немачко друштво дошло је до јача радикалнијих политичких снага у Немачкој.

Русија

Трећи разлог због којег Немци повећавају своје оружане снаге јесу обвезе према НАТО савезу у контексту напетих америчко-руских односа. Добро је познато како високи амерички и НАТО званичници желе да највеће европске државе чланице повећају своје војне капацитете како би се побољшала спремност савезника у односу на руску претњу.

Током 2006. године, државе чланице НАТО-а колективно су се договориле да ће свака од њих издвајати барем 2 одсто свог БДП-а у војне сврхе. Међутим, 2015. само је пет чланица НАТО савеза испунило ту обвезу: САД, Велика Британија, Грчка, Пољска и Естонија.

ПОНОВЉЕН СЦЕНАРИО ИЗ КЕЛНА: Ухапшена три Пакистанца у Немачкој због сексуалних напада!

Немачка троши само око 1.2 одсто свог БДП-а на војску, а чини се да ни најављено јачање Бундесвера неће удовољити захтеву од 2 одсто.

Проширење немачке војске једним је делом засигурно резултат притиска од стране САД. То није тајна будући да је приликом своје недавне посете у априлу Немачкој, Барак Обама оптужио Европу да је "задовољна својом одбраном".

Вашингтон замера Берлину да је уљуљкан у самозадовољство због тога што је Немачка окружена поузданим савезницима, па стога не мора много да улаже у одбрану. Наравно, Американци желе да Немци преузму што већу улогу у НАТО савезу како би ојачали НАТО и уједно заоштрили свој релативно благ однос према "руској агресији и претњи".

ГОЛА ГУЗИЦА ЗА АМЕРЕ: Овако је маринце у Прагу дочекао чешки ветеран (ВИДЕО)

Немачки војници суделују у великим војним вежбама НАТО снага у Естонији које се управо одржавају ових дана. Више од пет хиљада војника из Естоније, Немачке, САД-а, Велике Британије, Холандије, Литваније и Летоније учествује у вежби "Пролећна олуја" која се одвија само 30 км од руске границе.

Раније је већ објављено да ће Бундесвер прелоцирати своје снаге у Литванији као део НАТО мисије у тој балтичкој земљи. Сврха НАТО снага у Литванији би била "сузбијање руског утицаја" и "спречавање евентуалне руске агресије на Балтик".

Немци су пристали на захтеве Пентагона да имају већу улогу у НАТО-у како би парирали Русији, а питање је хоће ли све остати на томе или ће Берлин заоштрити свој политички однос према Москви. У Белој кући и Стејт Департменту били би пресрећни кад би се то догодило. Немачка је увела санкције Русији, али и даље сарађује са Русијом на многим пољима и има благ однос према ономе што Американци називају "руски изазов".

Немци не желе даље да прозивају и нападају Русију због Украјине и Сирије надајући се да ће санкције што пре престати како би поново могли нашироко да послују са Русима и остварују велике профите. Уз то, немачка јавност не види Русију као претњу. У спроведеној анкети групације Бертелсман у марту, показало се да 56 одсто Немаца не сматра Русију војном претњом и не подржава санкције против Русије. А још важније, 57 одсто Немаца се противи да немачки војници бране Пољску и Балтичке државе у случају руског напада.

ОД НАЦИОНАЛИЗМА СЕ НЕ ЖИВИ: Украјинцима пречи послови од повратка Крима

Евидентно је да владајуће политичке елите у Немачкој не желе да се замере својим бирачима јер се следеће године одржавају национални избори у Немачкој. Стога се не очекују политички потези који би додатно заоштрили односе Берлина са Москвом. 

На крају, војска је увек била и остала важно дипломатско оруђе којим се могу постизати многи интереси попут политичких, економских, трговинских и других.

Чуди да је Ангела Меркел тако дуго бежала од употребе војске као средства којим би јачала немачку моћ у НАТО савезу и у целој геополитичкој арени. Чак ни сада, јачања немачке војске није истинска воља Ангеле Меркел, већ то долази као нужда коју су наметнули спољнополитички фактори.