Чау-чау: Одан и искрен пас
Аутохтони пас северозападних кинеских планинских предела. Служио је као пас за вучу на северу Кине, као пастирски пас у кинеским планинама, био је чак и ловачки пас, а Кинези га данас, наводно радо и једу. У Европу је доспео половином прошлог века.
Грађа тела
Снажне је и робусне грађе, иако није сувише висок. Висина му се креће од 45 цм до 53 цм. То је пас снажног грудног коша, веома јаког али не грубог костура, јаких мишића. Карактерише га вишак коже на глави, што на известан начин говори и о утицају близине тибетског мастифа. По грађи тела ипак преовладава крв поларних паса, пише mojaoaza.com.
Длака
Може бити краткодлак, али учесталије је дугодлак са веома богатим крзном, поготово на врату и репу. Боје је наранџасто – црвене, жуто – црвенкасте попут песка па и црне, сребрнасто - сиве а понекад и беле. Увек је једнобојан. Карактеристична је боја његовог језика, непца и осталих слузница уста. Она је увек тамно љубичаста.
Карактер
Чау - чау је одан и искрен пас, врло умиљат и нежан према свом власнику. Због своје заштитничке природе, добар је пас чувар. Изразито је својеглав и самосвестан. Тврдоглав и интелигентан, храбар и неизрециво добар свом власнику. Добро се слаже са децом.
