Да ли је бајке прегазило време?

Један од уредника енциклопедије Ханс-Јорг Утер тврди да се у данашње време бајке више цене него што је било до пре неког времена.

"Нас су занимале разлике и сличности између прича у различитим културама", рекао је он након завршетка 14. свеске енциклопедије, састављене од више од 4.000 чланака.

"Вредности које се налазе у сржи бајки једва да су се мењале током века", каже Утер и наглашава да не потичу све бајке из древног облика приповедачке традиције, већ су неке од њих ауторски радови написани у последња два века.

"На пример, бајке често показују да свако заслужује другу шансу. А често се и скромни аутсајдери претварају у праве јунаке", каже он.

Утер је бајке претворио у свој животни рад током академске каријере на Универзитету у Есену и Гетингену, гђе је обављен највећи посао на састављању енциклопедије.

"Тема која је вероватно заједничка већини култура је она о борцу против змаја који покори цело непријатељско окружење које он симболише", објашњава он и подсећа да је у већем делу света змај чудовиште са негативним карактеристикама, осим у Азији.

О змајевима су писала и браћа Грим, али никад им те бајке нису досегле популарност Снежане, Пепељуге и Црвенкапе.

Међутим, он има објашњење и за то. Утер каже да је разлог тога што маћехе имају веома лошу репутацију у Гримовим бајкама - деца из првог брака очева имала су предност у наслеђивању.

Он додаје да и насиље којем бајке обилују има своју сврху, јер је оно је тамо како би оне који су направили зло стигла правда.

Временом бруталност у неким бајкама је потиснута. Пепељугине зле полусестре више не одсецају прсте и пете на својим ружним стопалима како би им ципелица пристајала.

Такође, у великој мери оправдана феминистичка критика о приказима жена у бајкама, било да се ради о злим вештицама или о добрим принцезама, такође је јењала, закључује он.