ДАНАС ОБАВЕЗНО СПРЕМИТЕ ПЕРЕЦЕ: Разлог за то везан је за Светог Саву!
На дан славе Светог Саве све домаћице требало би да умесе переце.
Наиме, из захвалности највећем светитељу који је омогућио да уопште имамо хлеб на столу, домаћице у Србији данас би требало да умесе переце. Према једној легенди о Светом Сави и једној анегдоти из његовог живота настао је овај обичај.
Кад легенда постане жива!
Легенда каже да је у једном тренутку Свети Сава био спреман да се спријатељи са самим ђаволом, само да бисмо ми данас сваког дана на столу имали свеж хлеб.
Свети Сава је за народ био божанство које путује по српским земљама, доноси ред и благостање, учи народ како се копа, оре, како се кресањем добија ватра, учи жене како се кува, меси, тка, плете, прави сир, учи коваче ковању гвожђа, сељаке гајењу лозе и прављењу вина… Оно на чему посебно морамо да му будемо захвални јесте то што нам је омогућио да што лакше мељемо жито.
Переце и дуги обичаји
У Војводини, али и другим деловима Србије се од пецива најчешће праве переце, посне, ако Савин дан пада у среду или петак а мрсне ако пада неким другим даном.
Овај обичај није везан за црквене каноне, настао је давно али у неким деловима Србије задржао се и до дана данашњег.
Једна од народних легенди каже да су се некада људи, да би добили брашно од жита, јако мучили. Туцали су жито у ступи или га млели у жрвњу. Гледао то Свети Сава па се сажалио. Одлучио је да смисли неку бољу и лакшу справу.
После дугог размишљања смислио је како да направи воденицу. Начинио је и поставио на реци, да меље. Али, никако није могао да измисли чекетало и кош, већ су људи морали рукама да сипају жито из врећа у рупу воденичног камена. А то је било не само дангубно него и опасно јер се дешавало да при обртању камен дохвати помељаре за руке, па их израњави.
Једног дана дошао ђаво Светом Сави у воденицу да види шта је направио. Видевши како је незгодно што се жито из врећа сипа рукама у рупу од камена, показао је Светом Сави како ће направити кош и чекетало, под погодбом да му се за то уступи један дан у години да буде његов у воденици. Хтео је да буде у добрим односима са њим. Свети Сава је пристао и одредио да Бадњи дан припадне ђаволу. Због тога се ђаволи често налазе око воденице, сматрају да је то њихово.
На Бадњи дан, пошто припада ђаволу, ретко који воденичар чува воденицу. Штавише, тог дана нико неће ни да меље жито. Верује се да би се воденичарима и помељарима тада десило неко зло. А Свети Сава је знао зашто је ђаволу одредио баш тај дан. О Божићу се смрзну реке, па се не може ни млети, па тако ђаво никад не може узети ујам. У знак захвалности, што им је олакшао млевење жита, у народу је поникао обичај да се на Савин дан меси пециво од белог пшеничног брашна које се носи у цркву и тамо дели деци.
