ДАНАС СЕ НЕ СВАЂАЈТЕ! Ево шта ће вам се десити ако се посвађате са неким
Православни верници данас славе Мали Божић.
Почетак нове године по јулијанском календару односно 14. јануар по грегоријанском календару је спомен на обрезање Христово и празник Светог Василија Великог.
Православне цркве који време и даље рачунају по старом, јулијанском календару, а то су Јерусалимска, Руска, Српска, Грузијанска патријаршија и Света Гора Атонска, 14. јануара прослављају празник обрезања Христовог, затим спомен на Светог Василија Великог – једног од најобразованијих отаца хришћанске цркве, али и почетак нове календарске године.
Народна веровања на Мали Божић
- Уколико падне снег - биће родна година.
- Не ваља се ни са ким свађати, јер ће људе целе године терати баксуз.
- Девојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући, па ће одмах бити испрошена.
О свим народним веровањима на данашњи дан читајте КЛИКОМ ОВДЕ.
У ранг најзначајнијих хришћанских празника 14. јануар сврстан је захваљујући спомену на обрезање Христово, којем су у осми дан по рођењу подвргавана сва јеврејска деца.
У нашем народу празник посвећен Обрезању Господњем назива се и Мали Божић, па се у многим крајевима на данашњи дан понављају неки обреди и радње својствени празновању Рождества Христовог. У неким крајевима, на пример, на тај дан спаљују се остаци бадњака. Као што се за Божић меси чесница, за Мали Божић се меси посебан обредни хлеб василица, у који се ставља зрневље многих житарица, бундеве, пасуља, бобице дрена –за здравље и метални новчић – симбол богатства и среће.
Тај неки називају и српском новом годином. У нашем народу се верује да се данас не треба свађати, јер у противном људе ће целе наредне године „терати баксуз”, док се у неким крајевима верује да се данас посебно треба чувати да вас неко не превари.
ЛЕГЕНДА КАЖЕ: Како су Срби почели за Божић да једу баш СВИЊЕТИНУ поред свих других специјалитета
Трећи од данашњих спомена је празник Светог Василија Великог, крсна слава многих породица и неких еснафа, а у нашем народу се назива Васиљевдан. Слави се у спомен на једног од најобразованијих отаца хришћанске цркве, који је 15 година у Атини учио филозофију, реторику астрологију и остале науке пре него што је у тридесетој постао хришћанин. Иако је живео само 50 година, оставио је многобројна значајна дела: богословска, канонска, апологетска и службу која је по њему названа литургија Светог Василија Великог, која се служи на данашњи празник и још девет пута у години. Василије Велики био је 10 година епископ Кесарије у Кападокији, а упокојио се 1. јануара (по јулијанском календару) 379. године.
