Детективски роман Ерика Аксла Сунда "Врана"
Издавачка кућа Самиздат Б92 објавила је дебитантски роман занимљивог литерарног тандема из Шведске Јеркера Ериксона (1974) и Хакона Александера Сундквиста (1965) који пишу под преудонимом Ерик Аксел Сунд "Врана".
За роман овог, претходно, музичког дуа, шведски криитчари су написали да је бољи од сада већ легендарног Стига Лашона, писца трилогије "МИленијум", и да треба рећи збогом, Ханибалу Лектору, том старом канибалу, који је психолошки занимљив као канаринац у поређењу с Викторијом Берјман.
Роман се сматра најновијим књижевним феноменом у шведској криминалистичкој прози и прекретницом у савременом крими-роману потврђујући да се центар овог литерарног жанра преселио из САД у Скандинавију.
Наиме "Врана" је, како наводе аутори, први део трилогије "Слабост Викторије Берјман" која је изутетно брзо постигла велики успех и код критике и читалаца па је, већ преведена у више од 30 земаља и продата у тиражу који премашује милион примерака.
Трилогија о Викторији Берјман је 2012 добила специјалну награду Шведске академије која је ово дело окарактерисала као " хипнотички заносну крими психоанализу".
Психотерапеуткиња Софија Сетерлунд истражује два клијента: Семјуела Баија, дечака-војника из Сијера Леонеа и Викторију Берјман, жену са незалеченим ранама из детињства. У међувремену, у грмљу поред станице метроа у центру Стокхолма пронађен је мртав дечак у мумифицираном стању. Истрагу убиства води детективка Шанет Ћилберј, а лекар-патолог, који ради на случају је, Иво Андрић, човек који је у Шведску дошао након што је у рату у БиХ остао без свега.
Нико не може да остане равнодушан пред ужасно окрутним убиством тог неидентификованог дечака, који је по свему судећи илегални досељеник у Шведску. Полиција тапка у мраку и не наилази на праве трагове, а по граду се једно за другим појављују тела убијених дечака.
У полицијским акцијама разоткрива се мрежа педофила и трговаца децом као сексуалним робљем, али убица им стално измиче из руку... Детективка Шанет Ћилберј и терапеуткиња Софија Сетерлунд суочавају се са истим питањем: колико патње човек може учинити другима пре него што престане да буде човек и постане чудовиште?
