Еротска фотографија у New Моменту
Еротска фотографија је прешла дуг пут од својих скромних почетака средином 19. века до савремених остварења бројних уметника и фотографа.
Галерија New Момент од 23. септембра приређује изложбу 25 оригниналних графика најпознатијих светских еротских фотографа међу којима су Хелмут Њутн, Сам Тејлор Вуд, Набоши Араки (Nobuyoshi Араки), Грег Горман, Ман Реј, Жанлу Сиф (Јеанлоуп Sieff), Нан Голдин и Ралф Гибсон.
Изложба ће пред београђанима бити до 23. октобра.
Сада већ култне еротске фотографије Њутна прослављају концепт живота као перформанса у коме секс и насиље, постављени као позоришна драма, упркос узбуђењу које изазивају, преводе сексуалност из области емоција и љубави у обезличено поље укуса и стила, наводи се у саопштењу из New Момента.
Поред његових дела, на изложби ће бити представљене и фотографије које потписује Сем Тејлор Вудс у чијем приказу тела се види поигравање са статиком, геометријом, равнотежом и гравитацијом, док Араки наглашава разоткривеност постављајући боју као симбол Ероса, а чин фотографисања је препун емоција попут сексуалног чина.
Примарност естетског снажно је присутна у представи физичке интимности коју даје Грег Горман. Надреалисти попут Ман Раја посветили су посебно значајну пажњу еротској фотографији, док контрасти црног и белог и употреба светла и сенке уносе неопходно узбуђење и додатно "драматизују" призор, макар само састављен од фрагментисаног тела жене, како их виде Жанлу Сиф и Ралф Гибсон.
Од средине 70-их година либерализацијом целокупног друштва јавља се и мушка еротска фотографија као и квер фотографија која садржи и изразито политички карактер, а која ће на овој изложби да се види кроз објектив Нан Голдин.
Уметници модернизма доносе промену и изводе еротску фотографију у поље јавног, а њихови експерименти са фотографијом, спајање фантастике, иновативних фотографскх поступака и портретисање увели су је у корпус високе уметности и признате уметничке праксе.
Модел по коме функционише ова врста фотографије се није много изменио. Савремена еротска фотографија, баш као и она од пре 150 година, класификује своје субјетке кроз препознатљиве моделе популарне културе варирајући њихове имиџе са стереотипизираним родним улогама жена и на тај начин гради фантазију на основама социјалне стварности.
