Ескалација сукоба између Јерменије и Азербејџана ? (ФОТО/МАПА)

Тим поводом, директор Канцеларије за односе с јавношћу азербејџанског Министарства одбране, Вагиф Даргјали, изјавио је "да Азербејџан има право да размешта војну опрему на својој територији у било ком правцу". Сматра се да Азербејџан не мора да тражи допуштење нити да било коме одговора за своје потезе.

Истим маниром, азербејџанско Министарство одбране је потврдило да су њихове снаге гранатирале јерменско село Барекамаван, у североисточном делу границе. То само потврђује да се стране крећу ка ескалацији сукоба али и то да се борбе из Нагорно-Карабаха шире на граници између Јерменије и Азербејџана.

Портпарол Министарства одбране Јерменије је у контра-саопштењу рекао "да су азербејџанске снаге отвориле ватру из оружја великог калибра на јерменско село Барекамаван, које се налази у близини азерског пограничног насеља Кемерли, у североисточном делу границе, али да је напад одбијен и да су јерменски војници узвратили ватру у смеру положаја азерске војске".

Министарство одбране Нагорно-Карабаха, јерменске енклаве која је део Азербејџана, али од 1994. де факто самостални политички ентитет у склопу Јерменије, наводи "да је, према оперативним подацима војске Нагорно-Карабаха, у раздобљу од 27. јула до 2. августа азерска војска на линији раздвајања према јерменским положајима континуирано кршила примирје и покушавала да изведе упад с диверзантским јединицама, што је ипак на време откривено и спречено". У последњем  покушају упада на јерменску територији, у току ноћи, убијен је још један азербејџански војник, а инцидент се догодио у зони сукоба у близини места Аскеран.

Међународна заједница је забринута због обнављања насиља у спорној енклави Нагорно-Карабаха на јужном Кавказу, и позива борце једне и друге стране да раде на деескалацији тензија. Тим поводом, службени Ереван позива на хитан повратак примирја, а портпарол азербејџанског Министарства спољних послова, Елман Абдулајев, коментарише изјаву специјалног изасланика САД за Нагорно-Карабах, Џејмса Ворлика у којој он изражава "озбиљну забринутост због ескалације насиља на првој линији фронта". Тим поводом је портпарол Абдулајев критиковао Вашингтон "јер није позвао Јерменију да повуче своје оружане снаге из окупираних територија Азербејџана и што стално треба подсећати да је статус кво Нагорно-Карабаха неприхватљив и врло опасан".

Да ли овај замрзнути конфликт у Нагорно-Карабаху, након скоро 20 година релативног примирја, Баку (случајно или не) жели да реши баш у овом тренутку?

Тренутно, азербејџанска војска броји око 85.000 припадника. Поред тога, ту су и 300.000 бивших службеника који су служили војску у последњих петнаест година. Азербејџанска авијација и ПВО броји око 8.000 припадника, 106 авиона и 35 хеликоптера. Притом, велики савезник Азербејџана и њених оружанх снага је Турска, која је и чланица НАТО савеза.

Са друге стране, оружане снаге Републике Јерменије данас броје око 81.000 активних и око 32.000 војника и официра у резервном саставу. Национална гранична служба је задужена за сигурност дуж границе са Грузијом и Азербејџаном, док руске трупе контролишу границу према Турској и Ирану. У случају потреба, војска је у стању да мобилише све војно способне мушкарце старости од 15 до 59 година. Од 1992. године Јерменија је чланица Организације за колективну безбедност и сарадњу (ОДКБ). Има развијену војну сарадњу са Русијом, чије присуство у војним базама у земљи је продужено до 2044. године. Као чланица Уговора, може да рачуна на подршку чланица ОДКБ.

Овде не треба занемарити ни оружане снаге Републике Нагорно-Каранах, које су наставиле да се развијају у периоду после рата. Састоје се од пешадије, тенкова, артиљерије, ПВО система и авијације. Снаге имају активних 25.000 војника и 30.000 у резерви.

Улога спољних фактора

ОЕБС је позвао званични Ереван и Баку на заједнички прекид сукоба, а јерменски премијер Ховик Абрахамјан је рекао да ће се, највероватније 8. или 9. августа, јерменски и азербејџански председници, Серж Саркисијан и Илхам Алијев, састати у Сочију и преговарати о новој ескалацији насиља у Нагорно-Карабаху. Такође ће имати и одвојене састанке са председником Путином.

Поред ранијег саопштења америчког представника Ворлика, огласио се руски амбасадор у Јерменији, Иван Волинкин, у изјавама за јерменске медије, где је поновио забринутост Москве због најновијих сукоба. Наиме, Волинкин је упозорио "да смртоносне борбе дуж линије раздвајања у Карабаху, посебно на јерменско-азербејџанској граници лако могу прерасти у сукоб ширих размера".

Оптужбе о томе ко је први прекинуо примирје су узајамне. Док јерменски премијер позива Азербејџан да одлуке које доноси буду вођене "здравим разумом" дотле азербејџанско Министарство спољних послова врши притисак на Јерменију и затражило је од међународне заједнице "да због прекида примирја и напада на азербејџанску војску наметне економске санкције агресору Јерменији".

Ипак, треба опрезно сагледати контекст у којем се, након 20 година "замрзнутог сукоба", догађа нова ескалација насиља, која прети да прерасте у оружани сукоб у целој регији. Наиме, током разговора о кризи у Нагорно-Карабаху, америчко представништво у Јерменији је обавестило јерменску владу и пословну заједницу о "структури ризика у сарадњи с руским компанијама и појединцима који су на попису санкција Вашингтона због украјинске кризе". Русија је одмах реговала у саопштењу у коме је оптужила америчку владу да спроводи "прикривене претње тој земљи".

Међутим, јерменски министар спољних послова Едвард Налбандиан, се том приликом такође огласио.

"Јерменско чланство у Евроазијској економској унији (ЕЕУ) се темељи на интересу економског развоја и стратешких интереса државе, што је несумњиво. Јерменија ће сигурно настојати да оконча процес чланства у ЕЕУ и заслужено преузети свој део одговорности унутар механизама за доношење одлука у тој заједници земаља. То ће Јерменији пружити нове могућности за побољшањем конкурентности на главним извозним тржиштима и повећати, продубити и проширити привредне везе са ЕЕУ, као и подстакнути директне инвестиције из тих земаља у јерменску привреду".

Са друге стране, треба нагласити да азербејџански председник Алијев добро зна да САД и у његовој земљи имају разгранату мрежу прозападних невладиних организација, које дуги низ година покушавају да изазову “Обојену револуцију”, што није никаква тајна. Током 2005. године се на томе интензивно радило, уз свесрдну помоћ америчког представништва у Бакуу, а тада су "опозициони" активисти унапред претили како ће се "у случају неправилности на изборима Алијев суочити с револуцијом".

Зато се Алијев највише и ослања на турског премијера Ердогана. “Упркос свим напорима Вашингтона да дестабилизује регион”, требало би више пажње посветити односима на релацији Москва-Анкара, јер ту лежи кључ за решење врло неугодне кризе у овој подељеној регији. У међувремену, Турска је најавила своју подршку Азербејџану и њеним оружаним снагама, пренео је Тренд Њуз веб сајт, наводећи изјаву Министарства одбране Азербејџана.